У ВРЕМЕ НЕСИГУРНО, ЈЕФИМИЈИ - Нада Шербан

Хвала нема сунца,
старењу ветра, животу инсеката,
цветању и смрти биља,
хвала птицама кишоносницама,
жеђи земље, глади вода
што су ме пред тебе донеле, Госпођо.

Ни као пчеле лудо,
ни као људи паметно,
ни као реке задихано,
ни као просјаци стрпљиво,
да не броде твоја лутања.

Уз твоје руке Госпођо
носим песме,
самотна ми реч има пут повратка.

У твоје тишине остављам
сва важна сва моја слова,
воље, вина од којих војводе умиру брзо;
у твоје вирове остављам
ловоре, магле, сукобе царевина,
царске наредбе,
црне коње и јунаке,
бисерове гране;
гранате јабуке;
у твоје године остављам
косе моје златне
и утопљенице беле,
и ковчеге невестињске неотворене,
и кошуље везене недароване Госпођо.

Уз твоје руке госпођо
носим песме,
самотна ми реч има пут повратка.

Ни као пчеле лудо,
ни као људи паметно,
ни као реке задихано,
ни као просјаци стрпљиво,
да не броде твоја лутања.

Хвала менама сунца,
старењу ветра, животу инсеката,
цветању и смрти биља,
хвала птицама кишоносницама,
жеђи земље, глади вода
што су ме пред тебе донеле, Госпођо.