Милану Ракићу
Срце са својим златним кључима
Бије у браве тамне капије,
Где ћути зла и недокучима
Истина моја која вапије.
А лаж са уста која пољубим,
(Отров у златној чаши причести,
Убијца с мачем својим стогубим),
Мрачи све путе моје ничести.
Сјајни дан међ црним борима,
Мркне ноћ измеђ белих кринова,
Божји лик трепти на свим морима,
Сваки час свемир ниче изнова.
А веру моју црква убила,
А моју сумњу страх заледио,
Уста ме лажи само љубила,
Издајник само замном, следио.
Мој се дух божјег вина напије,
Срце се светој речи отвори,
А бдим пред страшном бравом капије,
Као пред градом где су злотвори.
Нема коментара:
Постави коментар