ПОСЛЕ РАСПУСТА - Слободан Стевовић

Звони школско звоно,
у очима Мише
још се плаво море
таласа и њише.


И поглед кроз прозор,
гле чуда,
мисли да је палма
од школског дуда.


А поред палме
опсена изађе
па још увек види
деле, витке
лађе.
И тек кад наставник
промоли рамена
отрже се Миша
од тих успомена.


Престаде море
да се пени, хучи,
прошло је лето,
мора да се учи.