Расину лаки вали носе,
крај саме реке врбе стале
танке им гране у воду пале
као да перу дуге косе.
А светле рибице немају мира
па се преврћу хитре, лаке,
мислиш да неко сребрњаке
просипа у зелене дубине вира.
И шкрипе марљиве воденице
поседале на своје древно коље,
около пукло широко поље
у зеленом руну од пшенице.
А кад вечерње занеме тишине
и птице нађу топла гнезда
небо у сваки вир Расине
проспе по једну корпу звезда.
И она тече чиста без тајне,
као роса вечито млада
кроз долине моје завичајне
и поред стопала мога града.
крај саме реке врбе стале
танке им гране у воду пале
као да перу дуге косе.
А светле рибице немају мира
па се преврћу хитре, лаке,
мислиш да неко сребрњаке
просипа у зелене дубине вира.
И шкрипе марљиве воденице
поседале на своје древно коље,
около пукло широко поље
у зеленом руну од пшенице.
А кад вечерње занеме тишине
и птице нађу топла гнезда
небо у сваки вир Расине
проспе по једну корпу звезда.
И она тече чиста без тајне,
као роса вечито млада
кроз долине моје завичајне
и поред стопала мога града.
Нема коментара:
Постави коментар