ПЕСМА О ЧКАЉИ - Слободан Стевовић

Кад Чкаља руча
смеју се виљушке,
смеју се кашике,
смеју се тањири,
а кад се купа
смеје се када,
смеје се сапун,
смеју се пешкири.


Кад Чкаља спава
смеје се јорган,
смеје се јастук
и ноћна лампа,


а када чита
смеју се слова,
смеју се књиге,
смеје се штампа.


Кад Чкаља вози
смеје се мотор,
смеје се волан,
смеје се сиц,
и ја увек
пуцам од смеха
кад чујем неки
његов виц.


И зато то
вечито дете
што сваког може
да насмеје,
тај наш вољени Чкаља
све нас ко златно
сунце греје.