НОВЕМБАР - Слободан Стевовић

У новембру голу грану
ко катарку
ветар клати,
а ноћ дуга
хладном дану
половину века
скрати.


Пред вратима мачка цвили
озебла
у танком крзну,
испод стрехе
врабац вири,
барице се ноћу
мрзну.


А јутарња када поспе
жбун и траву
бела слана
и последњи лист опадне
са уснулог
јоргована.


У новембру када кине
два три пута
чика Сима,
гуцне љуту па нам каже:
- Биће, људи,
страшна зима! -