ИДИЛА - Слободан Стевовић

Познавао сам једног врапца
био је пепељаст, сив,
становао је под мојим кровом
и звао се ''Џив''.


Познавао сам и једну врабицу,
била је лепа ко сан
становала је код мојих суседа
и звала се ''Џан''.


Па како им беше хладно
на тавану у полутами
почеше често да мисле,
да мисле што су сами.


Најзад се они узеше
и богами једног дана
добише сина врапца
малог, лепог џивџана.


Сада су срећни њих троје,
имају све што им треба,
лети једу црвиће,
а зими мрвице хлеба.


Уз то свако их воли
негује зими и храни
па су округли ко лопте
наши мали џивџани.