НЕШТО СЕ ЧУЈЕ - Слободан Стевовић

Док се неко гласно смеје
од жалости неко плаче,
учтив човек прича тихо
онај други много јаче.


Гугутка са крова гуче
у висини соко кличе,
мачка преде ил` мјауче,
а зрикавац ноћу зриче.


Будилници зором звоне,
у фабрици чекић куца,
од назеба неко кија,
неко кашље, неко штуца.


У прашуми лав риче
 и магарац негде њаче,
а петао кукуриче
и кокошка кокодаче.


Иза стуба шушка буба,
испод липе пчела зуји,
негде свира џез труба,
из даљине нешто бруји.


И док ветар шуми, пирка
и жуборе свеже чесме
заљубљени славуј жмирка
и цвркуће своје песме.