УСПАВАНКА - Слободан Стевовић

Ноћ је отворила амрел
од сатена
који су златни свици
прогорели,
па небо личи на огроман град
чији су прозори
засветлели.


Вечерас, децо, одлазим далеко,
ко зна у сну
куда ћу поћ,
а ви се покрите лепо
до ушију,
желим вам
лаку ноћ.