СВОМЕ РОДУ - Јован Дучић

Мој добри роде, сви су лагали
и твој су видик сви помрачили,
за својом срећом само трагали
и свуда крали и све тлачили.


Уместо млека, крв су сисали
у страдањима твојим дугима,
твоје су светло име збрисали
да не знаш ко си међу другима.


С убицама су цркве стварали
и с издајником горде тврђаве,
у заклетви те свакој варали,
на води дигли мосте рђаве.


На згаришту ти држе говоре,
на губилишту подло пирују,
на буњиштима саде ловоре
и мртве уче сад да мирују.


Мој добри роде, сви су рђави,
вапај твој не чују што тугује.
Издајник и сад још у тврђави
с убицом жртва сада другује.


Ломан је, роде, мост на провали,
сви су у причест отров ставили,
с лупежом сви су новце ковали,
са кривоклетником завет правили.