недеља, 4. децембар 2011.

ВЕРУЈЕМ - Десанка Максимовић

Моја земља пропасти неће.
Из смрти у слободу
слобода увек ниче,
као што из цветног семена
мора нићи цвеће,
и као што се из гнезда
увек излеже птиче.

Моја земља је научила да пати,
мученица је одувек била,
одувек комадана;
она зна: једног дана
опет ће постојати,
већ је размахнула крила.

Наше земље нестати неће.
О братству она је увек сневала,
одрицала се због њега
и испаштала.
Моја је земља одувек давала,
и у име братства праштала,
праштала.

Моја земља пропасти неће.
Увек је пророчица била;
сред непријатељских
тамница и шиба,
у сва времена црна,
кад народи по магли блуде,
пастири из наших колиба,
као кукољ од зрна,
одвајали су од истина
мисли луде.

Нема коментара:

Постави коментар