СПОМЕН НА УСТАНАК - Десанка Максимовић

Србија је велика тајна:

на зна дан шта ноћ кува,

нити ноћ шта зора рађа,

не зна грм шта суседни грм сања

нити птица шта се догађа

између грања.

Не зна гуштер шта пузи испод камења,

нити кукуруза струк слути

шта се у суседној њиви спрема.

Свакога часа све се мења,

ниједног кута ни листа нема

да није тајна.

Ко зна шта крије у себи

и та невина роса сјајна;

ти сељачки пословни крици

што се с брда на брдо чују

заверу можда кују.

Ко ће у тој земљи када

знати шта и девојка млада

у недрима нетакнутим носи;

какву тешку тајну

у рукама својим држи дете;

и старица погрбљена свака

до какве се упутила мете.

У тој земљи и ветри,

и мириси, потоци и реке,

и црквена звона,

потајне проносе вести,

на првом завијутку,

где шума почиње она,

ко зна шта можеш срести.

У тој земљи ни зечјој стопи

непријатељ веровати не сме,

ни трагу коњских копита.

Договори су можда тајни

и жетелачке песме

и удари шумских секира

и успаванка уз колевку скрита.