МОЈИ ОЧЕВИ - Алекса Шантић

Моји су очеви из онијех страна

гдје мотика звони и гдје красна бије;

гдје зној с чела капље и гдје рало рије,

и тврде се груди дробе испод брана...

Моји су очеви из колиба груби`

гдје се гусле чују, приповјести, бајке,

гдјено дјецу уче просте, добре мајке

кам рођени како брани се и љуби...

Моји су очеви бунтовници свети,

гдје гнијездо своје крсташ ор`о вије

и са вихорима бије се и туче...

Моји су очеви бунтовници свети,

са душом олуја што хрли и лети,

и крилима златне распаљују луче...

1912.