МОЈЕ БЕСКРАЈНО ДУГАЧКО ТЕЛО - Јоан Цепелеа

Улица којом се још успињу илузије /
фантазме
за цео један живот
обичаји и разуме се моје бескрајно дугачко
тело
да му ниједна жена не стаје на пут (на основу
тачно узетих мера управо од моје жене)
Па добро
улица о којој зборим и још ћу зборити /
Бојим се
да кажем до кад... / не чујем више болове
и заборавља ме
лагано ме заборавља
зајендо с мојим анђелом чуварем...
Сада је ноћ касно је
и мајка ће се опет љутити / зацело
сутра ће и она заборавити
бели пламен на скривеној страни!
Смрт је излизала прса на планинском врху /
без смисла
онај који иде у круг
политички отпадник изгажена трава
ужас свршетка нам се увек окреће у месу
а ипак тежим
за јутром једног нормалног детињства
Улица  којом се још успињу илузије /
фантазме
за цео један живот
обичаји и разуме се моје бескрајно дугачко
тело
не чују ми више болове и заборављају ме!

Безнеа, новембра 29/1997.