СЕЋАЊЕ - Јоан Цепелеа

Помало горки поглед годишњег доба
затвара ме / У косој светлости
корабља ума промиче морем шизме
од најнижег нивоа акваријума

Скрушени век није прпознао своје име
Слобода је одбацивала саму себе /
смрскану смештену у гипс
још из времена детињства

Једина ситница која је умакла рђи
било је огледало у којем су се мирно
играле ларве трећег миленијума

Зар нас је Библија сасвим одбацила?