Прецима одвише љубазним
нису била дата светилишта
Заузврат имали су подоста годишњих доба
да би их испунили глађу и жеђу /
љубављу и мржњама / болестима...
Болести душе беху најгладније
и оне трају даље... / У ствари оне беху
дате нама на чување ко зна колико
годишњих доба на путу из хумуса у хумус
Овим двогледом видим једино дарове...
нису била дата светилишта
Заузврат имали су подоста годишњих доба
да би их испунили глађу и жеђу /
љубављу и мржњама / болестима...
Болести душе беху најгладније
и оне трају даље... / У ствари оне беху
дате нама на чување ко зна колико
годишњих доба на путу из хумуса у хумус
Овим двогледом видим једино дарове...
Нема коментара:
Постави коментар