ЕПИСТОЛА ВУКУ КАРАЏИЋУ - Гојко Ђого

Поштовани господине Вуче,
ништа од твоје приче.
Пиши
као што говориш,
а читај
као што је написано.

Не могу да пишем
као што говорим
јер
не могу да кажем
оно што мислим.

Уместо твоје поуке,
обавештавам унуке:
Ја сам писао
као што сам мислио,
а ви немојте читати
као што је написано.

ПАКАО И ПЕНКАЛО - Гојко Ђого

Судијама Врховног суда

Имао сам једно перо
које је само певало и ходало по папиру
размећући се својим словима.
Усправно је држало кичму
и ишло својим путем
не презајући ниодкога.

Непослушно је било и својеглаво,
свашта је писало,
чак и оно што ја нисам хтео
- неотесано неко перо.

Шиљио га, брусио, чупао за уши,
умакао у царске мастионице
и завлачио у лобању,
напајао црвеним тушем
из властитих вена,
само да прогледа,
да буде перо са очима,
да му слова буду видовита.

Али оно је застрањивало све више,
жврљало лево десно,
уплитало се у кучине.
Уображено перо једног гусана
- најслађе бих га треснуо о под.

Показивао сам му и друга пера:
"пеликане", "пингвине", "папагаје"
оковане у злато и сребро,
понекад и у оловне обруче.
Куд они пролазе,
кривуда и млечни пут.
- А гледај мој швракопис!

Моје перо неће ни да погледа
него поставља замке између редова
на зло да ме наведе.
Његова је мајка сврака, а отац кос,
кад је овако црно.

Једног дана ми се отело
и полетело у небеса.
Сад к`о птица пева на грани
а градски му оци раде о глави.

КИНЕЗИМА О ЗВЕРОВИМА - Гојко Ђого

Питају ме кинези:

постоје ли те необичне звери
што их у песмама припитомљаваш,
расту ли тако лековите траве у Хумнини,
пију ли од кукуте чај,
говоре ли заумним језиком,
тргују ли, збиља, кожом ти људи?

Би ли продали
своје моћи од помоћи?

Немојте ме вући за језик.
Све сам то измислио,
и није тешко погодити зашто.

Нико више од мене
није волео домаће животиње.
Дружио сам се са пастирима
и веровао да је од српске стоке
могуће створити нову пасмину.
Хтели су чак да ме приме у своју партију.

Па питајте сад њих: ко је крив
што се морам играти
са зверовима. 

ПАС МЕЂУ ПСИМА - Гојко Ђого

Драги моји месождери,
трну зуби,
живот смрди.

Ваш зверињак чувају дресирани пси,
њихов језик
лиже руку која дарује
и руку која држи кнуту.

Само једна џукела
више не љуби
оно што је љубила
цео псећи век.

Не воли зечије усне,
ни ловачке приче
- пасји син.

Вилице му из очију вире,
у подне вије
и вукове зове на вечеру.

Не пружајте му своју шапу,
неће више да лоче
из ваше лобање.

ВИЛИНА КОСИЦА - Гојко Ђого

Увило се уже, понирућа веза,
држи у руци и разбој и чунак.
Веже меридијане на земљописној карти
и президана поља на длану.

Нико не може да раскрчи негве,
узда и љути ђем
измирују пропањ и прпошку.
Спућена мисао на јутрањој грани
не уме да размрси своја путила
од земаљске пређе коренове.

Извезла јастук пирева лоза,
витка јапија повезала
рањива места и висине соколове.
Између брдила разапет план,
стега броја и знака.
Нека тка
хитра лисица кроз млад крвоток,
подножи држи иста рука,
ланац, занаго.

ГОМОЉ - Гојко Ђого

Под кошуљом земљаном, у родници мекој
заривен у блато, завезаних уста,
не сме у мраку да упали лампу
и открије срце - извору светлосни.

Ко је у зиндану био
зна колико коров може стегнути
своја дивља колена око туђег врата.

Док роб, у искушењу,
жедан небеса, испија подземно вино,
некакав му пламен тајни
хоће трбух да прогори,
мрморећи о слободи
онога што на врху стоји
и немоћан увис још једном да закорачи,
гле, скаче у амбис.

Кад крилата рука донесе благовести,
проговориће на пупак
и упалити свет.

УВИС - Гојко Ђого

Земљу раздрле провале,
мостови корачају с рамена на раме,
дунђери ударају клинове под пазух, у обрве
- хоће ли грому одолети од облака здање?

Или ће га виле оборити
или меки прсти бршљанови?

Опаши зидом градове,
подупри сохама небеским куле вавилонске,
утврди се на врху, утврди,
буди владалац који све види и све зна,
и обзнани:
ако су звезде слепарски атари,
истинит је само сан.

Ил` су чула завеса од дима
ил` дух чула мраком обавија?

Јасних знакова нема, звездару,
на дохвату нам само живопис
изгребан онамо где забодене беху светиље.
Усправан пут у маглу замиче,
к`о тучано уже спаја
наше слепе очи
са будућим неким сванућем.