четвртак, 10. април 2014.

БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА - Данте Алигијери

ТРЕЋЕ ПЈЕВАЊЕ

(ВРАТА ПАКЛА - Предворје)

"Кроз нас се иде у град свију мука,
кроз нас се иде гдје се вјечно плаче,
кроз нас се иде до пропала пука.

Правда нам творца вишњега потаче:
божанска свемоћ, мудрост што све знаде,
и прва љубав градити нас заче.

Што год створења прије нас имаде,
вјечно је, па смо и ми вјечна вијека;
тко уђе нек се кани сваке наде."

Оваква видјех мрка слова пријека
врх једних врата, па ћу тад овако:
"Тврд ми је, вођо, смисо тих изрека."

А он што свему домишља се лако,
рече: "Сад не дај да те сумња свлада,
малодушје нек овдје умре свако.

Сад стигосмо до мјеста тешких јада,
ко што ти рекох, гдје се свијет јати
што благодати ума лишен страда."

И на то руком моју руку хвати
и ведрим лицем, што ме осоколи,
у тајно царство пође да ме прати.

Нема коментара:

Постави коментар