СВЕТИ БОЛ - Светислав Стефановић

Кроз душу ми струји мелодија плача,
Свечана ко тужан дан пун бела сјаја,
И болна ко песма мога завичаја -
Кроз душу ми струји мелодија плача.

Облива ми мисли све, ко поноћ мрачна
Широка и тајна, без циља, без краја -
Та суморна песма мога завичаја
Облива ми мисли све ко поноћ мрачна.

Она има душу, чар лепоте позне;
Над умрлим царством поникла је она
С гордошћу жртава судбе немислосне.

Као празник душа срца ми се косне
Та сумрона песма без циља, без краја,
Горда болом песма мога завичаја.

ЛОГИКА - Ружица Благојевић

не осуђујем никада никога
има ко ће да суди
зашто онда мени суде
будале су увек сигурне
у своје глупости
глупост је као минско поље
експлодира и не можеш јој ништа

не треба мени посредник до бога

филозофија је
посебна математика
мудрољубље
бројеви и време
револуција мисли
страст гладних очију
највиши облик Ероса
пут истине и врлине
невидљива хармонија света
кладионица вођења душе
езотерија поетике

не може се до краја мислити
немам појма ко сам
противприродно је то
као и несаница
костима је потребна крв
месо склоно трулежи
памти се само онај
који зна зајахати дугу
и запалити небо осмехом
чувај пламен
као доказ љубави
можда ослободи ум

и шта тражиш у слепој улици

ВРАТНИЦЕ ЗОРЕ - Миломир Тодоровић Милак

Ни камен ни цевт
Из канџи јастреба паде,
Обојен шареним јутром
Кад звезде нестадоше.

Говори јутро из сна
Трепетом таласа
Са реке маглени нити
Увија румене вали
Кроз вратнице зоре.

У дну корита уцвала
У месечини сањива
Почиње да пева,
Ни камен ни цвет
Уснули зрачак сунца.

НЕКО ТИХО ПЕВА - Миломир Тодоровић Милак

Само  што се нешто тихо чује
А ја мира немам, стално прислушкујем
Мисли што ме море, стално мислим ту је
Оне ноћи што их у звездама кујем.

Тихо певам само теби, да ме чујеш
Ено месец сјајни са звездама шета
Баш кад песму слушаш да душу трујеш
Ево откуцаја бурних, што их око твоје креће.

Љубав треба да се роди, која краја нема
Убићеш ме сјајем ока, са немирних зјена
Боље што је рана тежа, ако отров спрема
Излечићу патњу, ако љубав дође верна
Мраком из облака, кад љубави нема.

ЈАРАН И ЈАРАНКА - Љубомир Кићановић

Имам једно младо момче
Што се врзма око мене,
А ја моју жудњу скривам -
Да ми за њим срце вене.

Он ми прича славопојке
Покидане и без везе,
А грло му тако звонко
К`о славују у врх брезе.

Па ми тепа к`о да гуче.
Ја с измакни, а он ближе,
Као магнет да га вуче,
У трећем ме скоку стиже.

Да га љутим нисам смела
Већ почех да га молим.
Ја потрчах, он ме стиже
Те не могох да одолим.

Само што ме руком таче
Скелет ми се сруши, сломи,
К`о да лист са гране смаче
И нико ми ни крик не чу,
Нит` ми виде очи плачне.

Ах такав је живот младих
Кад се прва љубав зачне. 

ЛЕПА НЕРА - Љубомир Кићановић

Лепа Неро, кад те спазих
Оног дивног мајског дана,
У цветњаку крај зумбула
Испод плавих јоргована.

Кад ти загледах бистре очи,
таласасту косу црну,
Мал` ми срце не искочи
Умал`, душо, не посрну`.

Ти ми осмех мио пружи,
Па забаци плећа мени,
Те ти лице жаром плану
И к`о ружа порумени.

Да ми ти је осмех скрнут
Са алевих тих усана,
Не б` жалио с тобом цркнут`
У густишу јоргована.

Твој ми мирис души годи,
Дражи ми је до бела крина,
Па те, душо, нежно љубим
Нег` јединог мајка сина.

Је л` кол`ко сам света прошо
Лепше цуре нисам глед`о,
Па те, душо, нежно љубим
К`о једино мајка чедо.

Ја од тада лутам, чезнем,
Покрај двора цветног твог,
А ти ми се оку скриваш...
Зато нек` ти суди Бог.

НОВЕМБАР - Петар Јовановић

Кише
У данима и ноћима,
У сновима и мислима;
Кише
Досадне, мрске
До изнемоглости;
Кише
У новембру;
Кише
У тражењима у сећањима,
Кише
У новембру
Кише...