ЉУБАВНА ЧЕЖЊА - Жофре Ридел

Нек тај кога глас издаје
лаје
док на врт се слева зора
скора
и док свуда подрхтава
трава
а јутарња роса млада
пада
преко њив и врх ива.

Нико моје не познаје
ваје
ја се кријем од злотвора;
мора
сред мог срца обитава;
права
љубав нестаје јер сада
влада
лажна љубав поткупљива.

Њој цар своје уздисаје
даје,
свак поникнут крај тог створа
мора;
занет у сну док ноћ плава
спава
мислим да та дјева рада
тада
сред наручја мог почива.

У далеке крећем краје
да је
угледам преко понора
мора;
можда све је забадава,
авај!
Идем да је молим сада
мада
није много милостива!

Ако ми постане склона
она
и ако буде госпоја
моја,
јер њој ћу бити услужан
сужањ,
жели ли да јој будем рад,
тад
нека срце све открива!

ДОК СЛУШАМ КАКО... - Жофре Ридел

Док слушам како фонтана
чисту песму шири свуд
и док рујна ружа цвета
и док славуј нежни пој
скривен испод младих грана
у пролеће срећно сплета,
тад и ја сам пун певања.

Љубави из даљних страна
бол притиска моју груд;
знам да неће проћи сета
и бескрајни немир мој
и ниједна, знам, драгана
неће за ме бити света
буде л` моја верност мања.

Пошто ми је моћ отета
не чуди ме патњи рој
јер никоме није знана,
Бог донесе такав суд,
лепша дјева с овог света;
а божанска пада мана
на оног ког она сања!

Она је мог духа мета
и ја вечно хрлим њој;
нека умрем оног дана
кад осетим слепу жуд;
к`о трн оштра патња клета
слашћу биће сва свладана;
не жал`те ме због јадања.

Нека ова песма лета
ка далекој земљи тој
једноставно испевана
да је људи чују свуд;
и Бери пун часна света
и Гијена расцветана,
сав Поату и Бретања.

ДВЕ ТЕНЦОНСКЕ СТРОФЕ - Пер Рожије

Одломак из већег кансо

Вај! - Што плачеш? - Смрт ме чека.
- Зашто? - Волим. - Много? - Тако
да мрем. - Мреш? - Да. - Нема лека?
- Не. - А зашто? - Пун сам јада.
- Због кога? - Због ње, у з`о трен.
- Трпи. - Залуд. - Милост моли.
- То чиним. - И? - Ништа. - Боли
тим лечи. - Зар? - То је због ње.

Желим. - Шта? - Од ње, да чека.
- Немој! - Хоћу! - Правиш пак`о!
- Шта бих? - Сласт није далека!
- Да? - Веруј ми. - Реци тада.
- Буди тих, благ, прав и поштен.
- И још? - Стрпљив. - Зло ме сколи?
- Да, кад волиш; ал` одоли
и, знај, добићеш сласт од ње.

ПРОТИВ ЗАВИДЉИВАЦА - Бернар Марти Сликар

Кад гране доб раздрагана
и свуд шири се нов цвет
и док слушам испод грана
милозвучних птица сплет
ком срећа и част је драга
такву љубав нек нађе сам
да не примети створ зао.

С Истока до оних страна
још видео није свет
такву даму што је знана
мени, као што је ред;
тако лепа је и блага
и пре ја бих умро, знам,
но што бих је другом дао.

Кад сам лопов ком је знана
никакав не трпим јед
кад сам наг сред њена стана
и бок милујем јој свет
не знам цара чија снага
вреди више но тај храм
где сам чисту љубав знао.

Сви шкрци и дружба збрана
злих језика, тај скуп клет
ком би моја љубав брана!
Ал` да чује Бог мој савет
не би требало крчага
тим за које Маркабрус вам
рече да ће у пакао!

Била би ми сва танана
љубав да њих нема испред
знам да моја да драгана
не жели да мења изглед
и да никад ме не слага
и да трпеће зли плам
љубоморних душа, јао!

Траја за ме тек три дана
ово лето, свршен лет!
У шуми ћу ипод грана
(не знам да л` ће она хтет)
бит испосник, крај тог прага
желим живет и мрет, шљам
мрски да бих избегао.

Вај! прав драган не сме да на
месеци се срди след
јер јануар нема мана
к`о ни април ни мај леп;
кад понуди своја блага
Амор буди тврд к`о кам
да ти не би било жао.

ЧЕЗНЕМ ГДЕ ЈЕ... - Пер од Валгере

Чезнем где је Езелгарда
рад које бих мрети хтео
а да над ми жељен бар да
ја бих умро већ весео.
Свуда њезин осмех влада
и убија поглед врео,
ал` тела јој пуног склада
од смрти ме штити вео,
ал` пошто је сва милота
а ја патим од живота
стога бих најбрже мрео.

Нека Бог ми срце сада
спржи нисам ли њен цео
јер она је мени рада
и бића јој сваки део.
Свак ког срећи води нада
не би ту зло мислит смео,
а ко каже да је млада
тај се није лажно клео;
а кад ока два сирота
њу видеше - да живота
да ми Бог тек то сам хтео!

КАД БЛАГ ЛАХОР... - Церкамон

Кад благ лахор горак бива
и лист с гране пада нежан
и стане птица песма жива
и ја уздишем и певам
јер ме Амор веза и сви
над којим ја немам моћи.

Вај! Амор јад и зла сива
остави ми - као гневан;
најтеже је дохватљива
ствар она о којој сневам;
дражи су ми, но други сви
сни које сним и дан и ноћ.

Разведри ме једна чиста
радост - толико волим њу;
уз њу сам, кад она приста,
тако да све је к`о у сну;
кад пођем, реч ми лечи жар
јер моје занеме усне.

С њом ниједна није иста
дама, када појави се ту;
и тад од ње све заблиста
кад мрак свије земљу сву.
Дао Бог да је такнем бар
ил` гледам је пре нег усне.

Сав дрхтим од те мрем
љубави, спио ил` бдео.
Зауставим се блед и нем
дрхтећ кад бих зборит хтео;
служићу је два лета, три
и истину ћу тако знат.

Нит мрем нит живим у том свем,
тако сам болом свијен цео;
ту љубав слабо судит смем
ко зна кад њен ћу скинут вео -
она сву милост у се скри
што може дат ми мир ил` рат.

Волим кад ме чини лудим
и да трем и хватам зјала
због ње волим да се трудим
мада зло ме напаст знала
јер после зла слутим срећу
од ње, ако то њој годи.

Жели л`, умрећу међутим
драге воље, од тих зала;
ај! још смртну рану ћутим
што је с љубављу ми дала
да никада тежит нећу
из тог затвора слободи!

Спрам ње, брижан сам и смеран:
док је плашим се и служим
због ње бићу лош и веран
крив и  поштовањем дужним
и прост и веома учтив
и пун нереда и склада.

Ал` она, све то докучив
може ме задржат сада.
Церкамон зна: тешко учтив
тај је што с Амора јада.

ЧУЈТЕ САДА! - Маркабрус

Да не чекам док време лети
песму ћу своју започети
стихове штити закон свети,
чујте сада!
Нек увек стрепи створ проклети
што од поштеног бежи рада.

Пролази младост као санак!
А Амор зовућ на састанак
намеће сваком тешки данак;
чујте сада!
Ту најзад свако буде танак
и не плати му дуг никада.

Зло  ђаволом игра коло
ко лажну љубав је завол`о
биће ишибан и на голо
чујте сада!
Гребшће се без бола холо
док му кожа сва не страда.

Амор је као искра врела
што успава се сред пепела
ал` најзад плане кућа цела;
чујте сада!
Тај ког је ватра обузела
безглаво бежи од тог града.

Добро ја познам ћуд Амора;
он мотри, шкиљи без замора
цери се, грли к`о зла мора;
чујте сада!
Он биће најзад пун разбора
кад моје срце реч му зада.

Усправан Амор би некада
а сад је свијен пун несклада
те ил` вас зубом злим препада,
чујте сада!
или вас глади с пуно слада
сав танан као мачка млада.

Амор је прпеун сваке лажи
оставља восак ал` мед тражи
и себи даје плод најблажи,
чујте сада!
Ал` кад га неко обеснажи
он као лутња пун је склада.

Даш ли Амору преко прага
тад боље да си срео врага
ил` да се денеш до бестрага,
чујте сада!
Он глади као рука блага
што те огребе изненада.

Амор је збиља ниског соја
убија људе чак без броја
то вештац је из адског строја
чујте сада!
Кад стегне га у клешта своја
тад лудило и мудрог свлада.

Амор је као коњ што каса
и што вас носи без кајаса
не застајућ ни једног часа,
чујте сада!
Тако вас носи, напред стаса
за вашу глад не марећ тада.

Познајем добро ћуд тог чеда
Амор нит слуша нити гледа
његов је језик препун меда,
чујте сада!
Блаже нег пчела он уједа
али у лек је мања нада.

Тај ком је жена место лучи
и треба због тога да се мучи
к`о што нас Свето Писмо учи,
чујте сада!
Нек несрећа се на све сручи
који не стрепе од тог јада.

Маркабрус син Госпе Брун
би зачет испод такве луне
да схвати како љубав труне,
чујте сада!
Јер се ниједној он не куне
нит нека њему љубав зада.