субота, 27. јануар 2018.

МИСАО - Сретена Ен Новић

Због којег циља борим се стално,
Шта ме то тјера у огањ врели?
Дал` нека спона тајна
Ил` мисао што ме прогања?

Ко ми то куца на врата ноћу,
Зашто ми срце издајнички лупа?
Ко хоће да продре у моју самоћу,
Да ме одведе са правог пута?

Колико још снова требам снити
И питати се јел` сан ил` јава?
До кад ћу моћи бол своју скрити,
Кад на ред долази истина права?

Осјећаш ли очај у мени?
Пружи ми руку, отвори врата.
Свако од нас другом је странац,
А свако жели у другом брата.

Живјети у страху, заблудама, илузији,
Живјети у мраку сопственог ума.
Живјети, а чекати крај, ил` само живјети?
Могућност избора, проклета могућност
избора!

Нема коментара:

Постави коментар