субота, 27. јануар 2018.

САН - Сретена Ен Новић

Оно о чему ја сањам,
Ти сањати немој.
Остави да снове и путеве своје
У самоћи својој, одсликам и кажем.

И кад на путу твоме
моје се десе боје,
Пусти нек` трепере к`о у ноћи звијезде,
нек` нестану тихо у одсјају своме.

Жудње и среће, и страсти
Остави времену да не мину,
А туге и бол, ни јецај мој
Немој чути, нит питати зашто.

И када осмијех мој као маску видиш
Не реци ништа, насмјеши се само,
Ни слутити немој колико је бола
У осмјеху томе, од искона дано.

Ни музику моју осудити немој,
Гласове што чујем у ноћима дугим,
Ти их чути нећеш, окрени се само,
И никад не тражи да и ја судим.

Зато, остави простор, један корак само
За себе, за мене остави слободе,
Јер предјели моји открића су чудна,
Путеви што никога, никуда не воде.