САН ПОД МЕСЕЦОМ - Алек Вукадиновић

Док га дубина осветљава
Гоњен ветром, скрхан ловом
Уморан и пуст човек спава
Под дебелим својим кровом

Уз звездане благе звуке
Месечева сена тражи
Срце, кости, очи, руке
Човекове болне дражи

Под месецом човек спава
Отворене душе дише
Крвоток му осветљава
Срце што у сну мирише