ПОГРЕБ - Милијан Поповић

Прође човек
(сад и никад више)


Мртваца пронеше
(на ваздушастим носилима
у сандуку од храстовине)
четири човека дивовског раста


Сланом опрљеном Прљушом
(скоро невидљив)
пројури зец
ниско (пред кишу)
пролете ласта


Одједном
белину дана црно засени
козица Белка
на грану јабуке дивљаке
обешена


Прође човек
сав од магле
од муња
од облака
саздан
прође сном