МИ - Милијан Поповић

1.


Ми
мењамо устаљен мир
за немире живота
тражећи себе
у ненасељеним пределима сна
по тајновитим стазама крајолика
тамо где никог нема


Усамљени
урањамо у непостојеће воде
не дајући на смрт
ни пишљива гроша


У речима
које изговарате
остаће нешто од нашег лика


Ми
меримо свој раст
растом витих бреза
и
покушавамо
(за вечност)
да ухватимо неухватљиво
време
у протицању


2.


Књига смо
чудновата
исписана писмом неразумљивим
Књига смо
слободних листова
без повеза


За несметан пролаз
снова
уграђујемо
широка врата
а затим
зазиђујемо
иста та врата
пред опасношћу
која нам прети
од човека
брата


3.


Ми
искушавамо
привлачну моћ
месечине
и луду снагу земљине теже


Ширина свемира
нас стеже
све јаче
и јаче


Изгубљена ноћ
над нашом реком
немира
грохотом се смеје


Дан осунчан
негде у даљини
над нашом судбином
плаче


4.


Ми
кућимо
и раскућујемо
разбашћујемо башче
и башчине
а потом
неуморни
засађујемо засаде нове
по утринама по крчевинама
по ледини непоораној


По земљи овој
сејемо снове
вични свему


Долазимо
и одлазимо
пролазимо
пролазимо
Узгред се питамо
чему