КАД СТИГНЕ МРАЗ - Јоан Цепелеа

На галеријама пацови весели и тужни
изводе мелодије живих мишева
на својим језицима / јечи им крљушт
док се тару међусобно
Слепи од искрености / као генерали
ослепљени славом на крају сезоне
кад стигне мраз...
На галеријама пацови весели и тужни
изводе мелодије живих мишева! 

БАР МАЛО - Јоан Цепелеа

Ући ћу у књигу свађе с Мартом Петреу
да једном другом испијемо крв
да се упрскамо ђавољом љубављу
да изделимо надвоје Данску од  чаршава
да се добро осећамо бар мало

Вијугава огледала неба
која су ублажила кишу и ветар
у црквеној порти у Јелингу / Харалдов
камен његову конвертитску меморију
времена пожара и глуве љубави...

Ући ћу у књигу свађе с Мартом Петреу
да се осећамо добро бар мало

Јелинг (7. децембра) 1997.

ДРУГИМ РЕЧИМА - Јоан Цепелеа

Речи критичара обешеног
о црно крило поезије / самотан
док хода кристалисаним универзумом
који му се каткад привиђа / корисно /
можда
јер му се другачије речено
сунца узајамно нагоне на кашњење
успламтела и постојана / окамењена
петог дана заточеништва
међу водама згаслим испод планинских
равни светих успомена / укопаних у море /
и посебно зарђалих од жеђи и глади
на изласку-уласку света
у луци Вејле...
Речи критичаре које надиру
у кристализовани универзум / другим речима
петог дана заточеништва.

Децембра (6) 1997.

ЉУДИ КОЈИ ЧАСНО ПРОМИЧУ - Јоан Цепелеа

Још се нисам уморио у радости живота
нити у његовим тугама које ме мрве
ломе ме и потиру као што грех потире
други грех на крају миленијума / Ломача је
запаљена и њен поглед сурово милује
уколико све живе и мртве укопане за живота
у дугу кој цвили и која нам ево
преузима давне бриге / кости бића / живот
измешан са смрћу што лаганијом
Посматрам сада људе који често промичу
и у складном реду пред већницом у Вејлу /
где сенке других пролазника из другог доба
иду слепљене за ноге неке срећне жене
која се појављује сасвим сасвим случајно

Вејле (4. децембра) 1997.

ПРОЈЕКАТ ЗА ПЕСМУ - Јоан Цепелеа

Окренуо сам слику наопако
на основу закона научених у другом животу
када сам живео у огледалу / када поезије
није ни било / или се о њој
премало ствари знало

Зацело / ни данас се не зна превише
Једни је будаласто поимају / Други /
они притворнији /
беже од признања улоге јој /!?/

И ето тако сам ја решио то питање
окретањем слике наопако!

УМОВАЊЕ - Јоан Цепелеа

Песма се пунила ситним стварима
старећи пре времена а да и не упозна
своје сопствене границе / растојање
са којег се више не види део оне
оборене књижевне историје
Место на којем се ум одваја од тела
и где трава наде поприма глас
пијан од пољубаца...
Хелдерлин изблиза / лабудови који
мере време и откривају нове симетрије
за миловање илузије!

Перла у коју сам ја већ скрио осећања
хотимична и нехотична

ДВОГЛЕД - Јоан Цепелеа

Прецима одвише љубазним
нису била дата светилишта

Заузврат имали су подоста годишњих доба
да би их испунили глађу и жеђу /
љубављу и мржњама / болестима...

Болести душе беху најгладније
и оне трају даље... / У ствари оне беху
дате нама на чување ко зна колико
годишњих доба на путу из хумуса у хумус

Овим двогледом видим једино дарове...