ПРВИ СУСРЕТ С ДАМОМ - Гилем од Кабестана

Кад се Госпо указасте мени
кад да гледам вас бејасте рада
срце моје све мисли измени
и покорност своју дах вам тада;
ви сте Госпо срцу жељу дали
чистим оком смешком на уснама;
заборавих све и себе сама.

Јер лепота јер говор отмени
благост ваша и љубавна нада
мој су разум отели тад мени
и ви Госпо њим владате сада;
ал` вас само верно срце хвали
дивећи се вашим врлинама
недостижна ја припадам вама.

Ја сам Госпо ваш роб привржени
и тек једна љубав мноме влада
а кад нежно дворим другој жени
мислим да се спасим црног јада;
ал` тек од вас стижу среће вали
сваку другу љубав крије тама;
ваш сам, срцу најдража сте дама.

Ал` памтите молим то што мени
на растанку обећасте тада
те сад радост моје срце пени
јер чекање њему Госпа зада;
ја сам срећан и кад расту жали
и још бићу ако годи вама
добра Госпо пун наде  и плама.

Не плаши ме мој бол безимени
јер верујем да нека награда
најзад Госпо припашће и мени;
чак су патње за мене наслада
јер љубавник мора да се кали
и да прашта многим неправдама
да кроз муку припадне му Дама.

Ах! кад бисте Госпо бар казали
част велику чинећи ми сама
да пријатељ искрени сам вама!

ЉУБАВНИ НЕСКЛАД - Гиро од Калансона

Та мила
вила
ми је зла
тек била;
крила
све до тла
ми свила
чила;
стог нек зна
сила
немила,
нећу да

тик уз лик тај
на ком свежи лахор
увећа сјај
убије ме Амор
ал` ни сам Рај
не мами мој напор
јер пре за крај
у ваш бих мек затвор!

Зборим само
луде ствари
ал` ми знамо
моје жуде
дух би тамо
да ваш буде
стог блага дамо
реците шта зло сам рек`о

јер патим
од вас далеко
и вапим
да срце меко
и са њим
уздање неко

дате ми сад
јер откад склад
драг и благ у ме се стек`о
служих вас рад
уз поштен рад
никад криво ил` попреко;
стог због вас млад
осетих јад
кад ме Амор Бог опек`о
ал` ја и тад
служих вас рад
свих ваших жеља к`о еко.

Пажена
и праћена
ви бесте у сваки час
блажена
и слављена
не би лепше од вас;
ја сена
тек згажена
бићу не дате л` спас
бачена
и тлачена
и све хвалећ ваш крас.

Био би грех
да сада мрем
сакријте смех
у том злу свем
и знајте ех
како се прем
Дамо јер грех
вама под трем
где
скристе ме
те више не могу ван;
гле
срце! пре
лепо здан би нам стан;
зле
мисли те
вера свладаће знам;
све
ружне сне
расуће нови дан

чинећ све што
вас свежи
ал` све је зло
у тој мрежи;
а жеља сто
ту бежи
за вас је то
дар најтежи.

И због тог хтео бих бар
делит мудро
срца жар;
пре бих умро
- јасна ствар -
за вас, нег друге снио чар.
Нек Алфонс Кастиље цар
прими тај с вама Дамо дар!

РАЗГОВОР СА БОГОМ - Монах од Монтодона

Једног дана бех у рају
у ведром и срећном тону
тако да то јако трону
Бога чију моћ познају
земља море брег и поље;
тад Он рече: "Монаше на крају
како је у Монтодону
у ком имаш друштво боље?"

"Господе монашка риза
би за годину ил` двије
да ме од барона скрије;
стог што волех вас изблиза
љубав замени им злоба.
Госпар Рандос из Париза
никад груб ми био није
због ког ми плачемо оба."

"Монаше ту доброг има
што у клостеру се нађе
и што волиш рат и свађе
и битке са суседима
ако ти ко у том смета;
ал` волим и смеха, рима
све што воли свет најрађе
а Монтодон од тог цвета."

"Господе греха се плашим
кобле пишући и песме
јер човек изгубит не сме
љубав пред погледом вашим
к`о ти што се свуд сакрију.
Више волим избећ баш им
и служит мисе пресне
нег путоват у Шпанију."

"Монаше то није добро
што тад ти не оде треном
с краљем чији је Олерон
јер беше ти искрен побр`о
да се нађе где оде он;
извук`о би те из блата!

"Господе, вид`о бих га рад
нег спречисте ме у том ви
јер дуго у затвору би;
ал` дасте да заплове тад
сараценске лађе витке
да око Акре створе јад,
а свуда беху Турци зли;
луд ко због вас гре у битке!"

ТЕНЦОНА - Пер из Оверње

с Бернаром од Вентаура о одустајању од поезије

ПЕР

Пријатељу Вентадуре
зашто сте са песмом стали
кад пева и славуј мали
дању и кроз ноћне уре;
чујте ведар вас он зове
сву ноћ поје испод цвета,
боље но ви љубав сплета.

ВЕНТАДУР

Пер! сан и мир нек пожуре
радије нег песме вали
славујеве - ма шта дели
нећу у те луде буре;
Бог зна: скрших те окове
вас и све из вашег света
свуд слета та лудост клета.

ПЕР

Бернар! зло је учтив и прав
свако љубав што напада
јер ако и бол нам зада
она често мења став
после зла да сласти нове:
добро најзад јад запрета
радот дође где би сета.

ВЕНТАДУР

Пер! да свет се по мом ту сав
две године ил` три влада
чује шта би било тада:
даме молиле би љубав
трпеле би патње ове
били бисмо од тог света
поштовани - за сва лета!

ПЕР

Бернар! није примерено да
даме моле, треба пре њих
молити и њима плест` стих
јер луђи су од - тврдим ја -
тих што зеца волом лове
сви чије су оне мета
којим њихова моћ смета.

ВЕНТАДУР

Пер! срце моје тугу зна
јер се једне лажи сетих
што ме уби, пун сам сетних
мисли, не знам што би зла:
дуге патих ја годове
да жуд дуже води ме та
још би већа била штета.

ПЕР

Бернар! лудост се то зове
кад љубав неком смета
што је вредност и част света.

ВЕНТАДУР

Пер! ко воли луд је човек
јер пред варљивке до пета
паде радост и част света.

ЉУБАВНА ПЕСМА - Рајмон од Миравала

Сада кад је љута зима
кад дрхти и мре сав свет
више повода још има
него када лист и цвет
све украсе, за пој и склад
у томе што је јак и рад
и који срцем није тром
упркос свем на свету том.

Амор многим законима
и делима квари ред,
прво даје па отима
час је иза час је пред
час жар носи а час хлад
а свак ко свој загуби над
жалошћу испуни свој дом
и уздише у срцу свом.

Још не бех у овим  злима,
ал` Амор откри тај лик свет
и већ страх ме обузима
да мораћу због ње мрет.
А ипак оставих је сад
њој своје срце у њен сад
одакле мени стиже лом
те жудим за смрћу злом.

С великим је, да, дражима
та лепа чији ја сам кмет
и тако ме свег сажима
да другу служит нећу хтет,
јер ме поглед благ и млад
њој привуче и никад
нећу бити гладан, брижан, хром,
одговори ли срцу мом.

Мада каткад зло ме прима
добри над јача мој лет,
и још горим тре стварима
уз њу желим остат опет
јер сада се мора знат
да л` ће бити лет ил` пад,
нећу побећи пред њом
не знајућ куд у злу том.

Да у Ломберс краљ с људима
дође, то биће среће сплет
јер он носи у грудима
вредност већу нег сав свет
још ће га разгалит тад
лепа госпа Азалијад
која ведра с косом плавом
све радошћу пуни правом.

Дамо, дајте да за ваш рад
сваки, ма било где и кад,
вама Миравал буде склон,
али не сме рећ` вам он.

Да Одијар сметне јад
ја доказ му желим дат
јер сви знају да је Рамон
највећи на свету барон.

И ЈА КАО СВЕЋА... - Пер Рајмон од Тулузе

И ја као свећа
што уништава се сама
да другима дадне плама
певам и патим о срећи
бринућ се других људи
и мада се к`о створ луди
понашам не губим сталност,
дајућ свим другима радост
а зла себи и бол худи;
нећу нико да се куди
не дирне л` га моја жалост.

Пошто знана ми је ставрност
да тамо где Амор суди
тек лудости не науди
волим и тежим волећи
њој лепшој но свака друга
те ако ме снађе туга
нећу престат да је волим
јер што ја је више молим
смрт ми се све више руга
од Амора к`о од друга
тражим свему да одолим.

И док дворим пред охолим
срцем - то је борба дуга -
бићу њен вазал и слуга
са злима се свим носећи
а ако ме таквог жели
ево јој мој живот цели
чист одан без подмуклости
и ако ме двор угости
њен уз какав мој скок смели
тај наук свет нема вели
бољи моје од лудости.

На дан кад ми у љупкости
јавивши се дар удели
уз љубавни знак весели
хте плам згасит ми к`о свећи
тако у дно срца ту га
смести да жуд буде дуга
да вечито од ње горим
и ја луд и у најгорим
лудостима без оструга
мишљах да ће та ме куга
заобић у злима мојим!

Када могнем да освојим
ту моћ - да ми сине дуга
рад бих до суседног луга
ал` цвет тражећи што већи
видим да свет мало нуди
нема дама такве ћуди
ма каква им била важност
стога дајем њој оданост
сав побеђен у заблуди
док нит хвали ме нит куди
схватам њену постојаност.

Песмо луци где је радост
где се свако часно труди
краљу што зна и штит нуди
иди у Арагон рећи
да распршила се тама
и да чиста љубав нама
уз весла и једра бела
напокон је долетела
ал` ми не треба галама
нит да зна се која дама
то је - или светла стела.

Ал` волим вас ја ни цела
коштица кад нисам с вама
стог буд`те ми у злу намах
кормило и једра бела.

ЉУБАВНА РАДОСТ - Пер Видал

Волим време пуно свежег хлада
волим благост долазећег лета
волим цвеће сред зеленог сплета
волим птицу која песму склада
волим места куд разум узлети
ал` још су ми дражи ти сусрети
јер ускоро стиже сласт весела
што је владар мог ума и тела.

Љубав да ми радост и нада
љубав нежно поред мене лета
љубав мене издваја из света
рад љубави занесен сам сада
рад љубави пребивам у сети
љубав ће ми све моћи узети
част и младост буди љубав врела
ја љубављу равнам своја дела.

Сласт је Госпо за ме ваша влада
и сласт су ми сва сећања света
сласт је за ме љупкост вашег крета
у сласт ми је ваш говор пун слада
сласт је за ме гледат ваш лик свети
и сласт ми је ради вас умрети
сласт је што сте на ме мислит хтела
и сласт ми је ова љубав цела.

Бог вас чува Госпо јер сте млада
ал` нек сломи завидљивца клета
Бог ме чува јер сам вам до пета
ал` нек зато подли злобник страда;
Бог ће часне и добре век хтети
ал` нек стрепи неискреник клети
јер Бог штити верност срца врела
ал` не душу што се лажно клела.

Госпо желим да вас видим када
Госпо жудња та у срцу цвета
Госпо ја сам ваш сужања пун сета
Госпо ви сте највећа награда;
Добра Госпо ваш роб сам заклети
Госпо само ви сте у памети
Госпо молим слијте сен с мог чела
Госпо кад би милост ми донела!

Радост верна љубавна и рада
радост која свему да полета
радост што је од неба отета
ваша радост што животом влада.
Од вас радост неизмерна лети
и она ће радост ми донети
јер у духу буди среће врела
радост што је од вас долетела!