НА ЧИВИЛУКУ - Васко Попа

Оковратници су прегризли
Вратове обешених празнина

Не коте се више
Рукавице
По свиленим џеповима

Не жуборе више
Понорнице
У топлој одсутности

Прсти сутона вире
Из обудовљених рукава

Не искачу више
Рибице
Из дубоке дугмади

Зелена страва ниче
У питомим наборима

У ЈАУКУ - Васко Попа

Високо је сукнуо пламен
Из провалије у месу

Под земљом
Немоћни лепет крила
И слепо гребање шапа

На земљи ништа

Под облацима
Нејаке лампице шкрга
И немушто запомагање алги

НА СТОЛУ - Васко Попа

Столњак се шири
У недоглед

Сабласна
Сенка чачкалице следи
Крваве трагове чаша

Сунце облачи коске
У ново златно месо

Пегава
Ситост вере се
Уз вратоломне мрве

Крунице дремежа
Белу су кору пробиле

У УЗДАХУ - Васко Попа

Друмовима из дубине душе
Друмовима модрим
Коров путује
Друмови се губе
Испод стопала

Усеве трудне
Ројеви ексер силују
Њиве су нестале
Са поља

Невидљиве усне
Збрисале су поље

Простор ликује
Загледан
У дланове своје глатке
Глатке и сиве

У ПЕПЕЉАРИ - Васко Попа

Мајушно сунце 
Са жутом косом од дувана
Гаси се у пепељари

Крв јевтиног ружа доји
Мртве трупце чикова

Обезглављена дрвца чезну
За крунама од сумпора

Зеленци од пепела њиште
Заустављени у пропњу

Огромна рука
Са жарким оком насред длана
Вреба на видику

ОПСЕДНУТА ВЕДРИНА - Васко Попа

Укопао сам се
У сенци свога меса
У сенци својих бедема

На камену без млека
Камен мој млади стаса
Истрајте бедеми

У ноћи без срца
Сенка моја воли
У слеђеном времену
Пролеће моје напредује
Истрајте истрајте бедеми

Сан мој већ сустиже
Безбрижни бескрај
Опседнута ведрино
Капије отвори

(1943-45)

ЗЛАТНО БРЕМЕ - Васко Попа

И стаклено бдење
Над гутљајем махните воде
И кожа разапета на добошу
Који буди добре вихоре

Само не слепи уздах
Који рије
За златним жилама у месу

И гвоздени бол у дасци
Која љуби раздвојене обале
И квака на капији
На коју се улази у непознато

Само не ужегла суза
У којој труле
Живи спасоносни конци