БОСНА У ВАТРАМА - Мира Алечковић

Ватра је у нама, у очима нашим,
љубав коју нико не може да затре.
Ватре на усеку, ватре крај тунела,
у тунелу људи - разбуктале ватре.

- На стрмине јуриш! Нека пршти камен,
нек се чуди Босна, нек планина јечи!
Са сваке се стране разгорева пламен
уклесаних на њој омладинских речи.

У руци је мина, ватра је у срцу,
ватра и у руци која мину пали.
Гудуре, клисуре, урвине, кањони,
и ви сте од ватре ове успламсали.

И ви нисте више сиве, хладне стене
и неми сведоци нашег битисања,
ви сте ватре части за нас ужежене,
сунца у пролеће нашега цветања.

Варнице са наших ватара у ноћи,
преко свију мора, преко океана,
потражите драге, отворене очи
у којима пламти борба узвитлана.

А ти, Босно, причај, њима што се боре
расути по свету, по свим планинама:
ми смо они који све што хоће створе, -
Босно у ватрама, Босно у ватрама.

ОМЛАДИНЦИ ГРАДЕ ПРУГУ БРЧКО - БАНОВИЋИ, Гвидо Тартаља

Од Брчког до Бановића
протегла се оног лета
река једна
непрегледна,
нас младића,
девојака,
млађих ђака,
и радника и сељака:
хиљаду и једна чета
омладине
из Истре, из Војводине,
са Космета,
из свакога нашег краја
(а циљ добар добре спаја!)
и безбројне радне смене,
свака вредна
Мајевицу да покрене
ако треба!

Радиле су наше смене
под плаветним сводом неба
насипе
и мост за реку,
резале су мрке стене
ко да режу дрворезе,
ко да секу
младе брезе,
увек с планом,
дан за даном,
савко јутро, свако вече
да испуне обавезе,
да потече
црна река
из рудника
до фабрика
путем новог колосека.
Радиле су наше чете
са лозинком: "Брже! Јаче!"
Алат звечи.
Камен плаче.
На све стране прште, лете
суве груде
црнице и иловаче.

Наша песма ваздух пара,
кроз долине се разлеже.
Речи
плове,
свеже,
нове.
Уз песму се ново ствара.

То су били ведри дани,
ведре ноћи сна и јаве
крај обале Тиње
плаве,
хучне Спрече
и Оскове брзе, сиње.

Вода тече и рад тече,
уз пијуке
и полуге,
на грађењу наше пруге,
где се копа,
буши,
сече.

Свако јутро, подне, вече
смењују се нове смене
радилиштем сваким, свуда.
Настављамо дела своја
поносита,
своја чуда,
плод свог труда
и свог зноја,
а једног се дана крене
сав окићен воз... Гле, хита
а барјацима
наших боја
и са сликом друга Тита.
 

ПЈЕСМА РАДНИХ БРИГАДА - народна песма

Зором рано наша пјесма звони,
Иду наши радни батаљони.

Омладина из нашијех села
Кренула је на велика дјела.

Сва смо наша поља преорали
И по њима жито посијали.

Први ћемо бити из бригаде
Са најбољим што комуну граде.

НА МЕНЕ СУ ПРСТОМ РЕКЛИ - Душко Трифуновић

На мене су прстом рекли
за све ово он је крив
за њега би било боље
да уопште није жив

За њега не важи закон
њему нико није род
ко му прави души заклон
кад понесе бура брод

Нека призна шта се пита
да не прави више срам
Како то да сме да скита
и да тако живи сам

Ко то стоји иза њега
ко му носи златни штит
таква дрскост изнад свега
нит је била нит ће бит

Ако такви узму маха
и други ће дићи глас
више неће бити страха
сви ће поћи против нас

Казните га много теже
да за пример буде свим
за стуб срама да се веже
и да гори скупа с њим

Рекли су ми много више
него што се о том зна
али нису смели прићи
буктињи што вечно сја 

ДА ЛИ СТЕ НЕКАД - Добрица Ерић

Да ли сте некад док киша пада
лежали на колима пуним сена
што су тек стигла са ливада
и под великим теретом подвучена?

Лежите онако полеђушке
и пљуцкате кроз сламку, зна се
а сено мирише на гњиле крушке
и киша шушти кроз зрело класје.

Цео свет се купа у сјају
муња што куле по небу руше
Волови мирно преживају
а мокри им се вратови пуше.

Ви треперите пред бљеском муње
и ветром који дрвеће њише
па наједанпут збаците гуње
и полетите у пљусак кише!

ПОМАК У СВЕМИРУ - Љубивоје Ршумовић

Ако већ свемиром
Све те планете лете
Ако већ лете и све те фине ракете
Зашто одрасли никако да се сете
Да у свемир пошаљу и неко дете

На пример Мене

Ако већ свемиром
Све те планете круже
Ако и Малом Принцу тамо цветају руже
Одрасли би морали прилику да нам пруже
Да се деца и планете лепо друже

На пример Ја

Ако већ свемиром
Лети планета Венера
Ако док лети около у црну празнину звера
Могла би да скрене са свог смера
Да нађе међ децом једном симпатизера

На пример мене

Ако већ свемиром
Нашем оку надомак
Живи планета једна црвена као мак
Зашто у свемиру не направите помак
Па да се Венером ожени један отресит момак

На пример Ја

 

НЕК ПРОМАШИ - Недељко Попадић

Лети метак преко поља
опасан у лету...
Ја се надам, ја се молим
да промаши мету.

Није важно кога гађа,
птицу ил` хијену...
Нек` промаши! Нек` погоди
брдо... или стену...

Лети метак. Ја се бојим.
Негде мора стати...
Не дај Боже да заплаче
било чија мати.

Да ли гађа вука, лане,
црнца или белца,
ја се молим да задрхти
рука тога стрелца...