БОСНА У ВАТРАМА - Мира Алечковић

Ватра је у нама, у очима нашим,
љубав коју нико не може да затре.
Ватре на усеку, ватре крај тунела,
у тунелу људи - разбуктале ватре.

- На стрмине јуриш! Нека пршти камен,
нек се чуди Босна, нек планина јечи!
Са сваке се стране разгорева пламен
уклесаних на њој омладинских речи.

У руци је мина, ватра је у срцу,
ватра и у руци која мину пали.
Гудуре, клисуре, урвине, кањони,
и ви сте од ватре ове успламсали.

И ви нисте више сиве, хладне стене
и неми сведоци нашег битисања,
ви сте ватре части за нас ужежене,
сунца у пролеће нашега цветања.

Варнице са наших ватара у ноћи,
преко свију мора, преко океана,
потражите драге, отворене очи
у којима пламти борба узвитлана.

А ти, Босно, причај, њима што се боре
расути по свету, по свим планинама:
ми смо они који све што хоће створе, -
Босно у ватрама, Босно у ватрама.