МИЛОШ ОБИЛИЋ - Матија Бећковић

Милош Обилић се није предао
Ни први ни последњи
Па није ни издао
Ни погазио крштење
И пре него што се предао
Како то већ иде
Нити се с Турцима знао одраније
Из шуровања и домунђавања
Док су били у најљућој завади
Како је одавно уведено у обичај.


Није се предао под оружјем
Како воле да се предају издајници
Ни на белом коњу под белим барјаком
На коме пише LIBERTAS
Нагиздан и натомрштен
Како саветују стручњаци за издају.


Предаја и издаја биле су исто
Издаје није ни било
Није се имало шта издати
Потурчење је унапређење
Издаја најприроднија
Па се није тако ни звала
Већ храбри реализам
Пристајање на своје време
Као што вода пристаје на сваки суд.


Превара се подразумевала
Јер се у оно доба још није знало
Да се туђој вери може боље служити
Ако се остане у својој.


Завиривали су му у душу и под језик
Да их не би негде сакрио
Провлачили испод копита и сабљи
Како су се звали скенери и дигитрони.


Као лањски лист у новој трави
Прометао се кроз себе
Кријући очи од косова и мрава
Траве видовнице и цвета вида
Што је нашао да цвета баш тог дана.


Пољубио је земљу под Падишахом
Па ресу на серџади па серџаду
Налчу на папучи па папучу
Копчу на скуту па скут
Цара чија се чалма назирала међ звежђем.


Сви су гледали
А нико није видео
Оно што је претекло и њега сама
Кад је пузећ кроз росу
Прешао границу у себи
Нешто га је потегло изнутра
И почело усправљати
У руци му се обрело сечиво
И тада је севнуо рез - неботик
Први Царски рез изведен лежећи.


Тек кад су му одсекли главу
Подигао се из траве
И кренуо од извора до извора
Да јој тражи лека
Да му прерасте стара
Или израсте нова.


Да је носио на раменима
Давно би остао без ње
Овако се још нада
Обилази видаре и изворе
А с главом у торби
Лако му је мислити својом главом
И бити највећи јунак.