1.
Ми
мењамо устаљен мир
за немире живота
тражећи себе
у ненасељеним пределима сна
по тајновитим стазама крајолика
тамо где никог нема
Усамљени
урањамо у непостојеће воде
не дајући на смрт
ни пишљива гроша
У речима
које изговарате
остаће нешто од нашег лика
Ми
меримо свој раст
растом витих бреза
и
покушавамо
(за вечност)
да ухватимо неухватљиво
време
у протицању
2.
Књига смо
чудновата
исписана писмом неразумљивим
Књига смо
слободних листова
без повеза
За несметан пролаз
снова
уграђујемо
широка врата
а затим
зазиђујемо
иста та врата
пред опасношћу
која нам прети
од човека
брата
3.
Ми
искушавамо
привлачну моћ
месечине
и луду снагу земљине теже
Ширина свемира
нас стеже
све јаче
и јаче
Изгубљена ноћ
над нашом реком
немира
грохотом се смеје
Дан осунчан
негде у даљини
над нашом судбином
плаче
4.
Ми
кућимо
и раскућујемо
разбашћујемо башче
и башчине
а потом
неуморни
засађујемо засаде нове
по утринама по крчевинама
по ледини непоораној
По земљи овој
сејемо снове
вични свему
Долазимо
и одлазимо
пролазимо
пролазимо
Узгред се питамо
чему
