КРИТИКА МАШИНЕ - Алек Вукадиновић

Она са својим тамним шапама
Долази на праг куће твоје
Та животиња кућна, тамна
Крвари тешко у дубини
И док у теби твој лед ради
Машина што смрт убрзава
Она испушта звуке разне
Уздахе дуге, крике тешке
Мракове кућних роморења

Једном то биће твоја песма
Ући ће у твоју мелодију
Јер прошикљаће, вратиће се
После бесане ноћи ловца
Дах твоје свеже животиње

Говори куће слепа страна

ПЕСНИКОВА РАДНА СОБА - Алек Вукадиновић

Скупиле се боје црта црту стегла
Немуштих се чари маглен простор чини
Једна црта другој по рубу полегла
Легли звуци-муци слици по дубини

У квадрат се кружна ружа удомила
Шири чини благе круг за кругом чара
Тишина одмила крила раскрилила
Бешумне се душе под кровом одмара

Трај се трају наго сјаје боје тамне
Златни прах полего божја прелест спава -
(Гре виделац ноћни пун осаме мамне
У пејзаж јој зарне знаке уцртава)

ПЕСНИЧКИ АТЕЉЕ - Алек Вукадиновић

Руже скице боје тужне твари
Там се таму откри а мрак засја
Лаган танан пун преблаге зари
Гре виделац у час равногласја

Геометар божји што се спушта
Пун озарја
У часу том истом
Кружна-зарна творбу заче Сушта -
Завршисмо слику цртом чистом

РУЖА ЈЕЗИКА - Алек Вукадиновић

Сушт кад вечна зраке пушта
Боже у шта
Срж то твоја прелива се

Уста ушћа. Ушће. Уста
Исто Истом у круг пружа
Траје кружна
Себи слична кућа сушта

Трепти Траје
Боже шта је -
Нити друга ни иста је

У ВАТРИ СЕ БОГ ОДМАРА - Алек Вукадиновић

Зуј до зуја чар до чара
У ватри се бог одмара

Ватра то је
Кроз кругове што се своје
Ватра то је

Кроз кругове што се своје
Сурвала у Немушт-боје

Ватра то је

Зуј до зуја чар до чара
Ватра стара
У ватри се бог одмара

РУЖА СВИТАЊА - Алек Вукадиновић

Ружа бистра бистрија
Од озарја неба сва
Сав гор: лист по листак сја

(Душа божја ноћ у ноћ
Пелен-песме извија)

Ружо ружо ничија
Круг је пун је божјег сна
Грака-мрака Озарја

Ружо ружо зарна сва!

ЗЛАТНЕ КАПИ - Алек Вукадиновић

Чудила се чудила
Земља срећног лудила
Два су сунца два су сна
Крило крилу нигде дна
Насред горе једине
Лови ловац ловине
Кад улови улови
Жишку морем заплови
У две ноћи поноћи
Крилом своје немоћи
Утва злати златали
По два крила запали
Утва луда ко луда
Шири крила од чуда

Чудила се чудила
Земља срећног лудила