ПРИВИЂЕЊЕ - Божидар Стојиљковић

Престаните већ једном
Да ме свлачите
Ветар ме гладни разноси
Загрлите бакље
Рукама својим
Не зовите ме

КО ЈУЧЕ - Божидар Стојиљковић

И тако живећу док могу
Нек време о мени и не мари
Ја молићу се ето богу
Јер чудне су то ствари
Говорила је она
Не лутај
Чекај
Нежно воли
А ко све то да схвати
Кад она ни богу се не моли
Остављам све што сам хтео
Полазим у крчму сам
Мада и то нисам хтео
Ал ето одлазим већ сада

У БОЛНИЧКОМ КРЕВЕТУ - Божидар Стојиљковић

И крв топла ври
Очи зјапе
Бодљика сива
Капљицом кркља
И кап по кап
Суза се отапа
Док у соби
Немир душе штркља

НА ОБАЛИ - Божидар Стојиљковић

Лутајући бескућнички
Погледом по тој бескрајно
Плавој површини

Осетих као бол ко тугу
Ил можда немоћ ровари по мени

А онда из дна можда морског
Ил човјечје душе

Разлеже се глас налик на зов
На плач детиње душе

Ја сетих се поласка тог јунског јутра
И сетих се радости несташног детета

И видех осмех сићушних устију
И видех себе пресретног на поласку

Ал ја не родих се за срећу
Већ за очај и проклети бол

Па се сад потуцам по времену јунском
Олујом да тражим спокој

Себе да прозовем клетим
Уклето да жалим време
Што не украде ме од мржње и мрења.

НОЋАШЊИ САН - Божидар Стојиљковић

Ако некад
У друштву
Шарених оркана станем
Не чуди се
Одсутности мојој

ЉУБАВ - Божидар Стојиљковић

Ти расута клицо по свету
Бол недужног болесника
Ти незвана што долазиш
Кад човек те зажели силно
Слаткокрвно што убијаш
Покаткада си
Кап у пустињи
Поподневни цвркут птица
Неодољиви мирис душе
Ужитак раздраженог срца
А залутала...
Убијаш без милости

ПОЧЕТАК КРАЈА - Божидар Стојиљковић

Овакав каквог ме видите
Злогласи додељују крах
Лаковерни проричу небеса
Духови зову ме к себи

Овакав каквог ме видите
Пијане ноћи доделише жену
Алкохоличари чашу
Беспућа понудише ми леву страну

Ја на ивици понора
Полазим у корак са собом

Нека ми опросте људи
Све грехе што починих
Шта и коме да се поверим
Кад ни та жена не учини ме срећним

Да променим ли атоме
Немоћног ми ткива
У овом јазу незахвалности
На почетку краја