КЛЕТВА - Зора Мастелица

јутро
пошли смо у град

и позвали змије
мудрости да нас уче

пратили нас коњаници
са лептиром на челу

од клетве нас вукови
рањени болом чували

у гори
лице Ти има лик песме

САН - Зора Мастелица

у цркви, у молитви
високо обриси анђела

мир не смемо узнемирити
ни тело... ни душу... ни сан

нада се преломи
распукну се звук звона

у спокоју догорева свећа
шапатом тишине...

севну муња
далеко пронађох Те

РУКОПИС - Зора Мастелица

из камена прага извирали
гласови милопојни
витезови оклопници
крици и јецаји
сибирски мученици
трубадури и песници

у небеске стазе гледах
Тебе не чух на мом путу

из горе јуришале
главе пећинске
главе мудре
главе на коцу
главе снене
коњи бели сви у крви

путовах путевима
биљним и римским
снежним и турским
морским и сибирским
мој пут се са Твојим
не укрсти

на ваги небеској
не мере
блесак наде
руј зреле трешње
дрхтај тела

низ сребрни прах
водим Те

БЕЛУТАК НА ПРАГУ - Зора Мастелица

на кућном прагу
исцртавам свој свет
лик мајке
утиснут у белутак
отац се удаљава
у беличастој магли
црни прамен косе
таласа надохват руке
бежи из слике
портрет са пријатељима
ликови умивени светлошћу
чудан свет
створења са ожиљцима
река
и љупко биће
вилински коњиц
чаробни паук
из своје мреже гледа
урамићу слику

ПЕШЧАНИ САТ - Зора Мастелица

сећање баца мрежу
лови
у вртлогу несна и недана
на морско дно
на нож
падамо
уклетству слабих
царству мудрих
ћутању се враћамо

КРСТ ВРЕМЕНА - Зора Мастелица

Ти и не сањаш мој сан
јесен на прозор тела куца
треба опевати наш дан
личио је на огромног пса
у понору речи

исповедали смо се птицама
травама и себи
бежали од погледа
престари за лет
премлади за ћутњу

далеко неко је свијао тугу
наш мали пас нежности
гладан
ломио је дан
јесен на прозор чела куца
гост неизбежан

СЛИКА - Зора Мастелица

прелива се сета виолине
на слици

горки мрак који плаши
иза првог корака
црни лавеж пса млечног јутра
ноћу Те буди

мирис нежности руке
у бег тера

шуми сета виолине

исијава
зуј пчеле
сан о мудрости
плете небеску нит

пламти
ожиљак речи
који клешу мајстори дана

дрхти сета виолине

ломи се мост
који није Твој корак

топла кућа на осами
у којој чашу светлости гајиш

све је на слици
само си Ти из слике изашао

трепери сета виолине