ДВА ПРАЗНИКА - Љубомир Симовић

ЋУРЋЕВДАН


Разапета међ буквама, светлуца
паучина у сунцу, паукоцентрична.
Рај свилени свемир
мувама се и лептирима храни.
А ветар који цепа ту паучину,


је ли тај ветар, који кроз букве дува,
свети Ђорђе лептира и мува?




ИВАЊДАН


Лептир гримизан облеће лептира жутог,
а љубичаст и небоплав црвеног!


Златан са плавим око белог лепрша,
црн се надлеће са наранџастим и белим!


А ветар све, и жутог, и црвеног,
и љубичастог, и гримизног, и плавог,
носи преко цвећа и водене свиле,
у све сивље плаветнило, у коме ишчиле!

ИЗВЕШТАЈ ЈОВАНУ ДУЧИЋУ - Брана Црнчевић

Мртав Дука лежи у свом гробу
сам умотан у стихова свилу
и одоздо слути стару злобу
док га куса црв у Либертвилу


Не ленчари Кнеже поезије
у свом рају и на свом дивану
у Србљима ништа ново није
нема ништа ново на Балкану.


Срби опет бране живот голи
реци Ноју да припреми лађу
моли Саву да за Србе моли
нек пожуре да последњег нађу.

БРАТ ТРИАНДАФИЛОС СА КРФА - Раша Перић

Брат Триандафилос, чувар српских душа
и Плаве гробнице која се пенуша,


на Велики петак, пре празничког сјаја,
као заставу српску шара света јаја.


На Ускрс, пред зору, у свом малом чамцу
исплива ка Виду, са свећом на прамцу,


и прекрсти трипут себе и пучину
па васкрсна јаја пусти у дубину.


Са цветом босиљка, са ловором славе:
даје помен војсци из Гробнице плаве!

ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА - Матија Бећковић

Кад је умро
Чувени црвени генерал
Који је некад био
Бели капетан
Другови из Генералштаба
Затекоше га на одру
У бившој капетанској униформи


Нису га познали
Ни веровали очима
Мислећи да сањају
Тражили су објашњења


Није се ту могло ништа


Била је то
Покојникова последња жеља


Све што му није требало на небу
Остављено је на земљи


Као да је више бринуо
Хоће ли га познати
И примити
Капетани
На оном
Него како ће га испратити
Генерали
На овом свету.

МИЛОШ ОБИЛИЋ - Матија Бећковић

Милош Обилић се није предао
Ни први ни последњи
Па није ни издао
Ни погазио крштење
И пре него што се предао
Како то већ иде
Нити се с Турцима знао одраније
Из шуровања и домунђавања
Док су били у најљућој завади
Како је одавно уведено у обичај.


Није се предао под оружјем
Како воле да се предају издајници
Ни на белом коњу под белим барјаком
На коме пише LIBERTAS
Нагиздан и натомрштен
Како саветују стручњаци за издају.


Предаја и издаја биле су исто
Издаје није ни било
Није се имало шта издати
Потурчење је унапређење
Издаја најприроднија
Па се није тако ни звала
Већ храбри реализам
Пристајање на своје време
Као што вода пристаје на сваки суд.


Превара се подразумевала
Јер се у оно доба још није знало
Да се туђој вери може боље служити
Ако се остане у својој.


Завиривали су му у душу и под језик
Да их не би негде сакрио
Провлачили испод копита и сабљи
Како су се звали скенери и дигитрони.


Као лањски лист у новој трави
Прометао се кроз себе
Кријући очи од косова и мрава
Траве видовнице и цвета вида
Што је нашао да цвета баш тог дана.


Пољубио је земљу под Падишахом
Па ресу на серџади па серџаду
Налчу на папучи па папучу
Копчу на скуту па скут
Цара чија се чалма назирала међ звежђем.


Сви су гледали
А нико није видео
Оно што је претекло и њега сама
Кад је пузећ кроз росу
Прешао границу у себи
Нешто га је потегло изнутра
И почело усправљати
У руци му се обрело сечиво
И тада је севнуо рез - неботик
Први Царски рез изведен лежећи.


Тек кад су му одсекли главу
Подигао се из траве
И кренуо од извора до извора
Да јој тражи лека
Да му прерасте стара
Или израсте нова.


Да је носио на раменима
Давно би остао без ње
Овако се још нада
Обилази видаре и изворе
А с главом у торби
Лако му је мислити својом главом
И бити највећи јунак.

БОЖЕ - У ШТА - Алек Вукадиновић

Час је часа

Умрлога:

Небог Бога Бог Небога

Гони у круг часа

Нигде лога

Ватро Боже Крви јака

Сав се напих светског мрака

Мушт Немушта Немушт

Мушта

У Заушћа света

Сушта

Гони у даљ

Боже - у шта

ПРЕД СТРАШНИМ СУДОМ НА ГРАЧАНИЧКОМ ЗИДУ - Рајко Петров Ного

Јеси ли копиле из црних словенских шума

Кентаур с телом ждрепца и лицем арапчета

У јежу ласица и видра јакоже пума

Тај мутант историје што за фрескама шета

С прецима из читанки с јунацима из вука

С морлачком совуљагом уназад до чечана

И од косова па до косова кука

Шеницу још бјелицу и воду са звечана

Туристо у прошлости С тобом су двапут мртви 

У блату загрљени божурови и деца

Са овог страшног суда на грачаничком зиду

Мирне и малоумне модре се очи жртви

И светац за слијепца уз неме гусле јеца

О времену пошљедњем у срамоти и стиду