ЈА НЕ МОГУ БИТИ ДОБАР - Ранко Јововић

Ала видим

Час не видим

Најљућег противника -

Али њега и подносим

Он је најдаровитији

Најапстрактнији.

Вријеме је

Кад он развија

Своје перверзне заставе

До неслућеног,

Затура

Брише

Сере

Забрањује моје кругове.

Не сери у моје кругове

Ја држим кишобран

Као Ахилејев мач -

Ослањајући се на његово

хеленско срце

Ја се опирем.

Из мене говори такозвано Огорчење

Ја не могу бити добра.

НИСКА ДУША - Ранко Јововић

(Анри Мишоу)

Ја не решавам

Ја стварам проблеме,

Сретнем човјека на улици

Другарски га поздравим, потапшем, охрабрим

Опскрбим још новцем,

А онда, кад се најмање нада

Расцопам му главу,

Било чиме

Важно је расцопати битангу.

Што све нијесам прекршио

Ја сам универзални прекршитељ.

Није хумано, умјесно, хришћански понајмање

Али толико сам добро

Колико чујем да се по свијету гине, страда;

Прождиру се, прождиру -

Идеологизирају и

Од тога се поштено ропће и ропће.

Моја страст је погибељна

Има ли монструма сличног овом перу

Шта ми све другари нијесу одсјекли

Али ме одлучили нијесу.

Огрезла и тешка

Најбоља је ниска душа

Која не дише

Која не миче

Душа-Пацов.

Ранко Јововић

Ја пеним ја пеним ја пеним

Ја пеним животом угушена,

У крви угушена,

Као устаник диваљ, избеглица -

Као такав љут мирис, паљевина.

О време у дну турског замка

Пролећа, 196... године,

А без доказа о животу

А без доказа о смрти -

Р. Ј., књижевник - силеџија,

- Бедан атавизам који лучи извесне идеје.

Ранко Јововић

Побољевам

Болујем -

Ја сам болестан,

Тешко, неизљечиво -

Моје тијело и моја душа

Велико су стовариште заразе,

Ја сам грађен од лошег материјала

Без иједног тврдог елемента.

Крв ми је барска вода,

Плућа су моја крила мокрих птица,

Ја се распадам на глиб -

На лепљиву пару.

Млијеко ме трује,

Вино једе,

Вода пије -

Сунце је мој смртни непријатељ.

Постоји моја главобоља,

Постоји ли моја главобоља.

Ранко Јововић

Нема приче -

Ја сам коњ и међу коњима,

Ни глуп ни сувише интелигентан -

Обичан у штали, на улици, у кафани, за писаћим столом -

На књижевним вечерима

И међ коњима ја сам коњ.

Глават, полућосав, напудран, покварених зуба -

Танкокрв занет и пропет пуж

Са цигаретом (упаљеном) у копитама,

Жилав као биједа -

Ја сам коњ пушач

И коњ пијаница.

Пријазан у друштву

Скоро магарац

Ја сам ипак коњ.

Ја са краватом

И без - са ролкрагном,

Ја у зимском капуту

И без - промрзао.

Ја коњ који се смеје,

Ја сам, жваћем -

Жваћем жвакаће мисли.

СРЦЕ - Ранко Јововић

1.

Настојао сам загријати своје срце:

Љубио га његовао

Завијао у меке јаглуке.

Јуче сам га хитнуо

Сад ми дрхти у наручју

Ја му дувам на уста.

2.

Још као дијете примјећивао сам његову настраност -

Сунце мојих родитеља

Плам нашег огњишта

Гасио је његов додир.

3.

А није знало за патње као друга дјеца,

Рецимо ја.

А није понижавано као већина,

Рецимо ја.

А није се вјежбало у лажљивости као пјесници,

Рецимо ја.

А није било свиња као остале овце,

Рецимо ја.

Тако редом: није, није. 

ЉУБАВ - Ранко Јововић

На крају

Ти оста нем

У чуду

С крвавим ореолом

Без мача у зубима

Није мала ствар

Изгубити мач

Покупио си своје ране

Отишао заувек

Без поздрава

Тако је рођена

Наша љубав