ПРИЗНАЊЕ - Јоан Цепелеа

Трулежи откуда стижеш/ понад
мог дрвеног тела још увек вредног
и које је облик плаћања
за део који је већ тамјаном окађен (?)

У оклопу дана одвише курвајући се
са речима!

ЗАПИС (2) - Јоан Цепелеа

Свет се распао на комаде
и прокурвао своје постојање / у
некој љубави без тела
Ви не можете више познати своју децу
на цртежу са зида материнства...
Витражи све малобројнији
све ситнији и ситнији

ЗАПИС (1) - Јоан Цепелеа

Година 1997, јула 17-тог дан срећан
окамењен. Не зна се тачно од када
Можда од глупог несрећног случаја
(заведеног 22. октобра 1987!)
избаченог из улоге снагом вере
На други начин / иначе бих призоре
проносио Европом и иза Европе
живео бих бар један цео дан / одвојен
од оне заустављене светлости

Али ме сада нико не може видети
до једино мајка ствари вучених концем /
коју / истина је / покаткад сусрећем
на вечерњој молитви

ПИСМА ИЗ ЈУТЛАНДА - Јоан Цепелеа

Пријатељима И. К. и М. К.

На једном крају доброг света кости
осећају знаке од Илије / до другог
краја доброте света где ме Мирон чека
Господе Ти који нам провлачиш свима
средиште клокота из годишњих доба
животе уздрмане од Велике Пустиње /
Господе/
хитро набаци тачно тумачење
изгнаног Себе / нерањивог / одвише
искушаваног на оштрици сабље...
Господе
из ништавила немости сједини ме
и опрости ми!
Моје руке сада проносе
писма из Јутланда и онај исти
млински камен!

Децембар (9) 1997.

КАД СТИГНЕ МРАЗ - Јоан Цепелеа

На галеријама пацови весели и тужни
изводе мелодије живих мишева
на својим језицима / јечи им крљушт
док се тару међусобно
Слепи од искрености / као генерали
ослепљени славом на крају сезоне
кад стигне мраз...
На галеријама пацови весели и тужни
изводе мелодије живих мишева! 

БАР МАЛО - Јоан Цепелеа

Ући ћу у књигу свађе с Мартом Петреу
да једном другом испијемо крв
да се упрскамо ђавољом љубављу
да изделимо надвоје Данску од  чаршава
да се добро осећамо бар мало

Вијугава огледала неба
која су ублажила кишу и ветар
у црквеној порти у Јелингу / Харалдов
камен његову конвертитску меморију
времена пожара и глуве љубави...

Ући ћу у књигу свађе с Мартом Петреу
да се осећамо добро бар мало

Јелинг (7. децембра) 1997.

ДРУГИМ РЕЧИМА - Јоан Цепелеа

Речи критичара обешеног
о црно крило поезије / самотан
док хода кристалисаним универзумом
који му се каткад привиђа / корисно /
можда
јер му се другачије речено
сунца узајамно нагоне на кашњење
успламтела и постојана / окамењена
петог дана заточеништва
међу водама згаслим испод планинских
равни светих успомена / укопаних у море /
и посебно зарђалих од жеђи и глади
на изласку-уласку света
у луци Вејле...
Речи критичаре које надиру
у кристализовани универзум / другим речима
петог дана заточеништва.

Децембра (6) 1997.