НЕДОКУЧИВОСТ ЈЕ ОДАСВУД - Димитрије Кантакузин (друга половина XV века)

Када се растанемо од моћи живота -
недокучивост је одасвуд
и жал неутешна,
нема исцелитеља,
нема ни ближњих.

Када смо честим уздасима
и сухим захваћени,
када огањ пламени
расапљује унутрашњост и растрзава -
уздахнућеш из дубине срца
и сажалитеља ти нећеш наћи.

ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО - Јелена Балшић (око 1368 - 1443)

Да зна твоја светиња,
откако удостојих се с Богом познати те
порадовах се весељем духовним.

Но замало и кратко би нам виђење,
да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо,
или у неки сан танак да сам била снесена...

И слушах твоје душе богољубну нарав
и нетелесно анђеоско пребивање.
И оно од нас коначно удаљење.

И веома твоје видети зажелих преподобије.
И твојих медоточних насладити се речи.
Не малу од твојега виђења
мени приплодити корист...

Но због даљњег нам растојања,
и море и гај,
овог ради узрока
немогуће нам је видети светињу ти...

Јер жељење богатства и сујетна слава,
а уједно и сласти не осатвљају нас,
који су на таласима
у мору овог сујетног живота,
узникнути к светлости чистог и нетелесног пребивања.

Јер се помрачише душевне очи
муком и метежом који је у свету...

И ово сада
као од сна некојег дубоког пробудивши се
усхтех твоју светлост видети.

ВРАЋАЊЕ ВИДА СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ ИЛИ ЧУДО СВЕТОГ НИКОЛЕ - Григорије Цамблак (око 1364 - 1419/20)

Имаш ли у памети
што ти раније рекох кад се јавих?

Рекох ти - не тугуј,
јер у мојој су руци твоје зенице
и ове ти показах.

Што ти тада рекох,
данас сам послан да испуним.

Господ наш Исус Христос,
који слепоме од рођења даде вид,
и твојим очима први дарује зрак.

ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ - Непознати из Раванице (средина XIV в. - после 1404)

Данас сунце своје зраке простире
и озарава свега света крајеве.
Данас задухаше ветри од запада на исток
проповедајући твојих чудеса силу.

Јер ево изиђе од запада на исток
реч твоја, о нови мучениче Лазаре!

Блажени смо ми данас
више од сваке видљиве и невидљиве твари.
Блажени, уистину, и преблажени,
и по достојању.
Блажени, блажених си земљу наследио.

Данас мученици,
лик саставивши за славни помен твој,
блажени онај глас Владици свих,
с тобом певају, псалмски призивајући:
прођосмо кроз огањ и воду,
и извео си нас у покој.

ИСПОВЕСТ МРТВОГ КНЕЗА ЛАЗАРА - Патријарх Данило (око 1350 - после 1396)

Боља ми би похвала смрт
неголи са поругом живот.

Ако и на образу рану и по глави мач,
за благочашће се патих,
но мужаствен показах се
и с мученицима убројах се.

Гледах доње бојеве
и избројах горње почасти,
гледах мачеве
и помишљах на горње венце,
очекивах смрт
и на бесмртност помишљах.

Промена подвига
довољно ми би за утешење.

МОЛИТВА КНЕЗУ ЛАЗАРУ - Јефимија Мрњавчевић (око 1349 - после 1404)

Дођи на помоћ нашу, где да си.
На моја мала приношења погледај
и у много уброј ово,
јер не по заслузи теби похвалу принесох,
но по сили малога ми разума.
Зато и мале награде очекујем.

Но ниси тако ти,
и мили мој господине и свети мучениче,
малоподатљив био
у пропадљивом и маловечном,
колико више у непролазном и великом,
што си примио од Бога.

Јер телесно туђу мене
међу туђим исхранио си изобилно.
А сада двоструко молим:
да ме исхраниш
и да утишаш буру љуту
душе и тела мога.

СЛАВИ ОТБЕГНУВ, СЛАВУ ОБРЕТЕ, САВО - Силуан (XIV век)

Слави отбегнув, славу обрете, Саво,
Тамо отјуду слава јави се роду.

Рода светлост вери светлост презре,
Тем же роду светило јави се всему.

Ума висота сана висоту сврже,
Тем убо ума више доброту стиже.

Слова слави Саве сплете Силуан.