СЛОВО УТЕХЕ СВЕТОГ САВЕ УПУЋЕНО СТЕФАНУ НЕМАЊИ - Теодосије (средина XIII в. - почетак XIV в.)

Не тугуј ми, господару и оче,
ја сам твој пост
и стајање и клањање.

Ја сам твоје подвизање,
што је и по души труд,
на мени је грех твој ако га има.

Ја за те одговарам,
пошто си ме послушао,
од мене душу твоју Господ нека иште.

РЕЧ О СВЕТЛОСТИ - Доментијан (око 1210 - после 1264)

Похитајте, браћо,
и с љубављу сачувајте заповести моје
да рајских радости истинити наследници будемо
и достојни славе небеске светлости
коју нам доликује у Господа молити.

Не оне светлости што на истоку исходи
и на западу заходи,
што с временом окончава
и што се наиласком ноћи одељује,
коју заједно са животињама видимо.

Но молимо светлости
коју видети можемо с једним анђелима,
којој ни почетак не почиње
ни крај не ишчезава.

 

МОЛИТВА СВЕТОМ СИМЕОНУ - Стефан Немањић Првовенчани (око 1165-1227)

Не заборави мене,
убогога твојега!
Не заборави мене,
који лежим у безакоњима!
Не заборави мене,
који се ваљам у блату сласном,
него пружи пресвету своју десницу
којом ме и благослови
у варљивом животу овом
и руководећи научи
да идем стопама твојим,
ако и недостојна,
ако и некорисна,
ако и непотребна!

СЛОВО О УМУ - Сава Немањић (1175-1235)

Наш ум да буде
на небесима у гледању,
на красотама рајским,
у становима вечним,
на анђеоским зборовима,
у животу онде...

Какво ли ће ту бити збориште
од мноштва људи
од Адама до свршетка!...

Ради тога нам,
драга браћо моја,
треба туговати
и замишљати се у овом животу
као они који су изван света,
као они који имају живот
на небесима.

НЕМАЊИНА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА - Сава Немањић (1175-1235)

Чедо моје, учини ми љубав,
положи ме на расу, која је за мој погреб,
и спреми ме потпуно на свети начин,
као што ћу и у гробу лежати.

И простри рогозину на земљу
и положи ме на њу
и положи камен под главу моју,
да ту лежим, док ме не посети Господ
да ме узме одавде. 

СЛОВО О МУКАМА - Сава Немањић (1175-1235)

Помешас се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишем Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајне муке
собом сам мучен од очајања.

ПРОГЛАС - Константин Апостол словенски ( IX век )

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Јер као што без светлости радост неће бити
оку које види божју творевину сву,
но све ни лепо ни видљиво није,
тако и душа свака без писмена
не види божија закона добро,
закона књижна, духовног,
закона који рај божији јавља.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
А другу пак причу мудру веома
да говоримо: људи који се љубе,
хоће расти божијим растом;
јер ко вере ове не зна праве,
као семену које пада на њиву,
тако на срцима људским 
треба дажда божија од писмена
да узрасте плод божији више.
Ко може приче све рећи,
које изобличавају без књига народе,
говором са смислом које не казују?
Ни ако језике све уме
не може исказати немоћ ових.
Уосталом своју причу да изнесем,
много ума у малој речи казујући:
јер наги сви су без књига народи...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -