БЛИЗАНАЦ - Гојко Ђого

Близак уходи и ноћи
Земљу под пазухом држи
Месечев точак на глави
Стоноге му бразде, кужно семе
Клинастом се азбуком потписује
На прочитаној кожи и леђима.

Што он потпише
Шестопрста рука изатка на разбоју
Откуца брбљиви часовник у недрима.
И драма врлуда по законима променљивим
С прстеном његовим на прсту путоказу.

Запретан у подне гомољ,
Устане у поноћ
И ходи на заветрину црном брату
- Буктиња у заметку, угаљ на крају.

Из непроходних станишта
Из уста првомрачја
Босоноги му зверови на поклоне долазе
Носећи гвоздене зубе на длану.

Огрнуо двориште звездано
Ко заручник невесту својим осеном.

На повоцу младу зору вада
Између небеских слепоочница
А крваве шапе у земљаном суду умива.
Њему ивањска плавет данак плаћа
У мркој свили и рогатим овцама.
 

РУГАЛО - Гојко Ђого

Играо се ругало
Са својим неопраним устима
И високим нашим подневом.
Двороги је за собом вукао језик
Умакао га у блато
И светла нам лица облизиво.

Мешо је оцат и вино
И преслане дарове
Испод репине кусе делио.
Трпезне нам кашике
Његова пашчад лизала.

Пун нам је био нос
Шерених бубица
А нико црева дебела
Под грлом да му одреши
И петлиће наше пусти да узлете.

Два подземна сунца
Прте црну кудељу
Црну му кошуљу преду,
Он држи мотовило у руци
И ћелавим светлоносцима мрси конце.

Прљавом руком
На чела наша звезде прикива.

ЧАНТАР - Гојко Ђого

Црни син рано пробуђен
Не носи земљу у бисагама
Нема прсте у раоник расковане
Не уме вигањ држати, ни шпицу шпичити
Одан љуљашци ветровитој и мраку кума
Непутем ходи, маглу води
У тамбуру свира.

Никакав то није наук
Ни тешитељка свирачу посестрима.
Узрастао с рупом у недрима
Између два раздобља,
Предњих и задњих ногу звери,
Имао је кад да натукне
Како се кожа изврће
И срце веша око врата.

Мање природа, више играчка
У рукама мајстора игроказа,
Уједа и лиже модре угриске
Зебе и зановета.

Не пева
Ал уме да одреши унутарњу везу 
Језика и трбуха
Да ослободи тучак од кошуље звона
И буде у тмини будилник ведроноша,
Какав климав звек и чивт
Који лудо семе развејава
Ил жижак узгаја на ватрометини,
Ко ће знати.
 

СТОЖЕР - Гојко Ђого

Дрвен старац на високом столу
Диго капу и шиче у њу мухе.
Столетна му зима под језиком
Зобље речи.
Једнонога његова братија
Поруке прима кроз држак
Забоден у леђа.

На вест о мраконосцима
Трмку баца у коприве
А оглодану главу завлачи
У празан бранзар небески.
На челу му писанице
Грка рука не исписује.

Из глогове чизме медовину пије
Хлеб меси у вучјем ждрелу
И намиче резу на бркове
Да забрави свирку у шупљим зубима.

Око стола гологлави његови јатаци
Подупиру покровац тучани
Да светлу главу не наружи.

Нови веронаук окопава врт
Изводи слепиће на пашу
- Ко ништа не зна о том учењу,
Кад секира проговори под синијом,
Извуче немушту поуку.
Само старац дрвењак
Ни мукајета,
Он зна што нико не зна
- Како се игра завршава.

ИСПИРАЊЕ УСТА - Гојко Ђого

Боље би било
Да су ти све мрке
И да се нису младиле
Кад су ти беле овако зинуле.

Што ниси угаљ сејо
И ћускију водом заливо
Кад црни хлеб једеш
Гвозденим зубима?

Не би пљуцкао у ветар
И њушио испод репа
Да си дуво на узле
Из њиховог меха.

Ако ти се не пева,
Зобљи секутиће
И фарбај небо модром галицом.

Да си на време извадио јаја,
Не би мокрио у браду
И проветраво на неместу
Малу тврду гризлицу.

ВЕЛИКИ И МАЛИ - Гојко Ђого

Хајде палчићу
Узрасти већи од великог,
Поврати кожну рукавицу
И закити се часним дрвцетом
Да ти мали брат буде
Домаћа вашка и црно испод нокта.

Докле ће нам високи
Здраве зубе вадити
И пуштати своје ветрове
Да праве шарене мехуриће
Од грке пене
Са наших усана?

Гледај му у длан и фалетај,
Продаји кумову сламу и кинеску свилу
А удри спреда и отпозади,
И његова висока школа
Има велика и мала врата.

Закуцај у земљу малог брата,
Попни му се на врх главе,
Само се великом помокри за врат
Да и он једном осети
Каква је мала нужда.

ПСЕТО КАЖИПРСТ - Гојко Ђого

Руко лептирице,
Осушила се до рамена!
На твом длану лоче
Псетанце кажипрст.

Његово је да пази
Шта раде остали прсти,
Колики су им нокти,
Расте ли мали
Скида ли капу велики?

Ручице мајко!
- Суши их на диму
Завлачи се под кожу
Пипа пулс, њуши душу.

Пише им буквар и чита буквицу,
Да не уче из плећа
И народне приче:
Тамо свашта говоре о пророку
И чврстој његовој руци.

Баш је њега брига
За смрдљива пророштва,
Он би лајо и на звезде
Само да не изгуби
Златан напрстак.