Ако можеш да сачуваш присебност
Кад сви око тебе изгубе главу
И кажу да си ти за све крив.
Ако можеш да верујеш у себе
Кад сви у тебе сумњају, чак и да узмеш
У обзир ту њихову сумњу.
Ако можеш да чекаш, а да ти не досади чекање,
Или када видиш како те лажу, сам да се не послужиш лажима,
Или кад видиш како те мрзе, да недаш маха сопственој мржњи
И да при том не изгледаш предобар или премудар.
Ако можеш да сањариш, а да снови не загосподаре тобом,
Ако можеш да машташ, али да ти маштање не буде циљ;
Ако можеш да се суочиш са успехом и неуспехом
И да се на исти начин односиш према тим обмањивачима.
Ако можеш да поднесеш да истина коју си рекао,
Изврну ниткови, како би од ње направили клопку за будале,
Или да посматраш пропаст онога, чему си посветио сав свој живот
И да погрбљен, с дотрајалим алатом опет ново ствараш.
Ако можеш да све своје добитке скупиш на гомилу
И ризикујеш да их изгубиш једним јединим бацањем новчића у ваздух,
Да све изгубиш, па почнеш опет испочетка,
И никад ни реч да не изустиш о свом губитку.
Ако своје срце, живце и жиле присилиш да те служе дуго,
Мада су већ давно одслужили своје и да издржиш кад нема више
Ничега у теби осим воље која ти довикује: Истрај.
Ако можеш да разговараш са нижим од себе и не истакнеш своју супериорност
Или да шеташ са краљевима, а да не изгубиш своје достојанство,
Ако ни пријатељи, ни непријатељи не могу да те увреде,
Ако сви пријатељи могу да рачунају на тебе, али ни један превише,
Ако сваки минут неумитног времена можеш да испуниш са 60 секунди
За које знаш да нису протекле узалуд, твоја је земља и све што на њој постоји
И што је најважније, бићеш човек, сине мој.
Превод
Иван Бекјарев
