ЗЕМЉА ОВА ПОСНА И НЕПЛОДНА - Милијан Поповић

Земља ова
посна
и неплодна
дебеле гробове рађа
и багрењаре
за пчеле
сласти незасите


Прљуша
коначно
од свих нас болести
и тегоба лечи

ОСТАДЕ ДОМ - Милијан Поповић

Време се скамени
све се претвори
у тихе кораке
двоје
по двоје


Остаде дом
све јасније се види
из даљине


Обећаним сунцем нас теше
(да -
кад тад
некоме ће гранути)


Удари гром из ведрине


Прође наше
(ми знамо своје)
никад нам
никад више
неће сванути

У НИШТА ТЕКЛА ЈЕ ВОДА - Милијан Поповић

Тамо је у тами
текла вода
бистра
исцелитељска
нимало налик на замршено корење
нити на испреплетане дамаре
живота


Вода чиста и једноставна
отицала је из бесконачја
у неко још даље бесконачје
у ништа


Не хајући за игру непогода
у ништа текла је вода

У НЕБО ЛЕТИ БРВНАРА КУЋА - Милијан Поповић

У небо лети
брвнара кућа


Крмељив бог дрема
у сену
на ливади


Ђаво нам о глави ради


Уморни чекамо
одмену
и ускрснућа

УМРО ЈЕ ДАН - Милијан Поповић

Умро је дан
на рубу врлети


Из дланова празних
расту у небо
црне траве


Нигде
курјака бар крволочног
завијањем да се огласи
живот да посведочи


Умро је дан без збогом


Месец ће самотан
празнину ову
у нама
пробости
својим рогом

САЊАМО БУДНИ - Милијан Поповић

Сањамо будни
маскараде
и покладе
пред Велики пост


Сањамо
изнад нас лете
крилате кладе
и главе


Стојимо немо
сред кише
сред страве


Смрт нам свакодневни гост

УМИРЕМО А ТАМАН СЕ НА ЖИВОТ СВИКЛО - Милијан Поповић

Свирепа аждаја - гутач облака
(у сјају)
животе наше наискап
испија


Архангел Михаило нам за петама


Незадрживо идемо крају


Испред нас чека
Прљуша
телима својим да је нагнојимо


Стасала трава
цвет
то тело наше никло


Умиремо
а таман се
на живот свикло