НЕРАЗГОВЕТНО ГОВОРИ РЕКА - Милијан Поповић

Музика прејака
(фортисимо)
за ухо ненавикло


Мргодни ћутимо


Ноћ нас куша


Сањамо плодне њиве
и коње
у касу


Неразговетно
говори река


Трепери
страх у гласу

ДАЉИНЕ СУ ЗА НАМА - Милијан Поповић

Даљине су за нама
испред нас
шта је


Прошлост
и дани будући
у истој равни


Тама
шта крије


Заборав пуст


Кроз облаке грме
небеске кочије


Коњски кас
небеса пролама


Ђаво пакује кофер
за распуст

СВЕ ТАМНИЈА ТАМА - Милијан Поповић

У очима пријатеља
слика  о нама
лагано бледи


Губе се јасни обриси
нашега лика


Све тамнија тама


Сагоревају свеће
док пробуђени сањамо
уранке


У немоћи
потражимо спас
макар
у мајушним просторима 
Нојеве барке

ОДГОНЕТКЕ СУ ВАРКА - Милијан Поповић

Коме је потребна истина
о смрти


Одгонетке су најчешће
варке


Слободан
не пева никад о слободи


Не ретко
и ведро небо бива мрачно


Из црног облака
светлост сине


Дани давнопрошли
и векови чак
у стопу нас прате


И најмрачније ноћи
зачињу у себи светле зоре


Над хумком мртваца
људи говоре
нек ти је земља лака

ТРАЖИМО ОДГОНЕТКЕ - Милијан Поповић

Суђаје
на богојављенској води
отварају карте


Шта нам се пише


Ноћ је у нама
Дан иза нас


На пољу посејане речи
јетке


У ромору кише
у одблеску муња
тражимо
одгонетке

ЗАСТАНИМО НА ПУТУ ОВОМ - Милијан Поповић

Застанимо на путу овом
који води
у неповрате


Све што је прошло
ставимо на тас
са оним што ће доћи
(ако дође)
па где превагне


Лађа наша замишљена
у непознато броди


Иза нас лудо
оргијају ноћи
Збуњено
испраћају нас
незнанокуд
нерасветљене зоре


Брда далека
остављена на путу
нас прате
у неповрате

УЗАЛУД ЧЕКАМО ОДЗИВ - Милијан Поповић

Узалуд чекамо одзив
и да нас схвате


Ипак
живети
живети
упркос свему


Речи узјогуњене
и живот
не пристају
на оклопе


Летети
летети с временом
макар
и у суноврате


У стенама незаборава
урезивати стопе


Живети
упркос свему