ТРОШАН ЈЕ ЖИВОТ - Милијан Поповић

Трошан је живот
трошне су наше куће
пролазан свет
узалудан корак


Све се руши


Ипак
ипак
верујемо у немогуће
дубоко у души


Будућност обећава цвет
чудан неки цвет
на трулеж
који мирише

У КАПИ КИШЕ - Милијан Поповић

Земља се сулудо врти
и даље
у празно


Реч
бива цвет
жељени


Мртвило поразно
од тишине тише


Свет
читав
неухватљиви
потопљен
у мајушној капи
кише


Недосањан сан
још један дан
на самрти

ПРОДОР У НЕМОГУЋЕ - Милијан Поповић

Шваље
и праље
ненаметљиво
преуређују свет
са ветровима пустим
скидају паучину
у празним одајама запуштене куће


Бајање


Продор
у немогуће

ЗЕМЉА У НОВОМ РУХУ - Милијан Поповић

Земља у новом руху


Ћилим
рукама анђеоским
саткан


Трава
путује кроз несан


Ноћ на издисају


Одгонетамо говор кише


Испод небеса
нејасне слутње


На таласима жита
пијани ветар
нас њише

ОКАМЕЊЕН ЦВЕТ - Милијан Поповић

На прочевљу
окамењен цвет
цветање сања


Светлост чудесна
у нама
расте
у раздања


Дубока јама
речи неизговорене
чува


Лет


Птице из сна
лепотом
богове часте

УМРЛЕ РЕЧИ - Милијан Поповић

Уморан дан
на смирају
клечи


Лепота умирања


Гром успаван
у утроби облака


У сан 
навиру
из незаборава
са усана предака
умрле речи

ПЕСМА - Милијан Поповић

Да ли је песма
заклон
од непогода живота
да ли је штит
од заборава
и смрти


Песма да ли је
камен воденички
млин
у ноћи несаној
који нас меље
меље


Или је песма
можда
нерођен син


Песма да ли су
везиље и преље


Шта песма јесте
Шта песма није