ЈА – РАТНИК... - Весна В. Лаловић

Ратник са којим сам насамо

И обазриво у 4 ока дубока

У главном штабу, лицем у лице

А мутног лика где подносим рапорт

О свакој порцији хлеба таина

Као поносна жена дошла

Овде да агитује као Дринац

Преплашена и ситна

Што умаршираће к`о воњ

Свим средствима

Налик класичном лунатику

И пиратском морнару Драинцу

Што изумире под месечином жутом

Дроњав и ритав

Избачен из истраживачког тима

Славног Баренца што девесла на север

Одабраним токсичним странама

Ту где је класично украшавање

Тако ординарно

Да изумире све листом...

Зборник "Гарави сокак", 2019, стр. 96.

ЕПОПЕЈА - Раде Драинац (1899-1943)

Шта је историја а шта време
"време" новине време менструација паучинасто
бреме
иреалне теме
ветар у шуми снег на селу
сенка на друму живот и копча на шињелу
историја је кокота а време њен огртач

где ли је био Гогољ да се накупује мртвих душа
само једне оријашке ноћи
1916. тако су заморно хуктали возови кроз њиве
и села
и тако болно плакали на излазу из тунела

КЛОВН - Раде Драинац (1899-1943)

Кад је ботаничар видео његов нос
посмислио је да је то врт од патлиџана
одело са пругама: то су различито тумачене линије
меридјана
цилиндер и фрак
једна дивна песма Тристана Цара који носи наслов
"Maison flake"
из очију му капље сан из носа смех
Једна је жена побацила
аплаудирају гледалаца пет хиљада и триста
на трапезу је један вратоломни хипниста

пардон! ако пишем стихове ја нисам жонглер
целе 1925. господин Раде Драинац носио је револвер
кловн пас и џокеј
гле како се гадно цери цео снобовски партер! 

ФОТОГРАФ - Раде Драинац (1899-1943)

Сад ће апарат да поједе старицу и њен осмех
за њом бежи једно уплашено дрво које је заборавило сенку
један!
два!
три!
мало десно
лево
ваљда сте били млади
ваш син је адмирал у Канади
штета моја синовица пеца рибе у Сајгону
али ово сунце растопиће мрачну комору у плочу од целулоида
шта?
аутомобил прегазио вашу бону
тако!
...најзад извршио је атентат стари апарат
кад је старица показла два праисторијска зуба

ПЕЈЗАЖ - Раде Драинац (1899-1943)

Запевао је петао гласно са кљуном забоденим у небо
Кад је локомотива пројурила низ поље
последњи пут је месец прошетао низ провинцијску улицу
и ноћни стражар
зора је мирисала на топао леб
на фабричким капијама рађао се дан
освануо је на мосту просјак и његов сан
јесењи облак поцепан

једна жена у болници последњи пут се натегла
и родила сунце -
бели осмех Новорођенчета
све су се градске капије отвориле у тај час

АРИЈА - Раде Драинац (1899-1943)

Слутње што ме воде испод тужних дрвореда
око мостова и пруга
предграђе! предграђе!
жив човек у сличним данима да ли је био
уморнији од мене?

Путеви километри зевесе снови и комад леба
цигарета лампа рукописи ноћи у самоћи
где да се побегне од овог челичног неба
о нож извађен из алкохола за ово
хипертрофично срце
мирно бих легао на операциони сто
меланхолична рана
лишће са грана
за хиперболичну осетљивост да не буде
више рима
и има има
једно небо које ме одавно мами

ПРЕД КИШЕ - Раде Драинац (1899-1943)

Ветар је прозор отворио
Одиста зар ја сам у соби
на палуби брода сад сам са њом говорио
на ветру лепршао је њен вео као застава на катарци
то се са једним хромим пингвином играли таласи уз бок лађе

У стопу за мном корача срце
и кад ме сан хвата
о што не могу да га свучем као прслук или капут
ало! број 48
зар је ту Судан као бакар жут
таласи радија погрешили пут

...ветар је прозор отворио
то кише долазе из Срема
дигао сам се и записао ову песму