У ВЛАКУ - Десанка Максимовић

Непомично стоји захуктан влак;
а теку пољане као дуге,
и пољски чардаци, њиве и луг
лудо се окрећу у круг.
Претварају се цветови крај пруге
у прстенове, у стегове младе;
а око једне беле раде,
из траве зеленог гнезда,
причини ми се као далека
и златна звезда.

И боли ме, што због брзине
којом крај мене све мину
учинише ми се очи нечије
као звезде далеке,
и што се руке неке, као руке дечије,
за очима мојим пружише.