ЗВЕЗДА - Десанка Максимовић

Широка ливада у цвету
спокојним осмехом сја,
безбројно звезда нежно је гледа.
Лагано путањом идемо,
једно за другим: мој деда,
сестра ми мала и ја.

Тад изненадно погледе наше
светао звезде скупи лет.
Уздахну старац: "Као звезде пад
муњевито мине овако
човеков живот - срећан и клет.
Као да јуче бејах млад!"

Ја мишљах: твоје да л` драге очи
у исти неба гледају кут.
А скоро кроз плач питаше мала:
"Деда, да ли ће који пут
на нашу ливаду звезда пасти?"