ВЕЧЕ - Есад Мекули

Ко плам златне свиле на јаглуку плавом,
међ` две беле руке, два брда под снегом -
црвен запад пламти. Ко под ратном стегом
облачићи јуре по небу над главом.

... И последња светлост гасне изнад хума,
дух се ноћи, ћутећ, завлачи у куте;
премрзле пољане, завејане ћуте
док дан свето бежи, препун ноћног шума.

У ваздуху бруји песма ноћи црне:
ветар снажно љуља дрвећа крај пута...

-----------------------------------------

Одбачено, негде, дете дана лута,

док трак зоре рујне с истока не прхне.
Мрак влада над светом. Села разасута
сањају долином, усред ноћи црне.

(1933)