ВЕЧЕРЊА ИДИЛА - Есад Мекули

Падају сенке сутона
и утапају видике
у црне, вечерње реке...

Видици полако срастају...

У пољу влати траве
вечерње снове снивају
погнуте, уморне главе.

У шуми стабла вита
шумором складају
песме вечерњег мита.

Долином почива свет!

На небу сјајан сплет
звезда сићушних, тананих
коло безбрижно води

и месец чудно блед
очију сананих
почива миром у води...

(1933)